Istraživanje australijskog Instituta za medicinska istraživanja QIMR Berghofer otkrilo je značajne razlike u genetskim varijantama povezanih sa depresijom između žena i muškaraca. U okviru studije, koja je objavljena u časopisu Nature Communications, identifikovano je 16 genetskih varijanti kod žena i osam kod muškaraca, što sugeriše da žene imaju veći genetski rizik od razvoja depresije. Ovo istraživanje može pomoći u razumevanju zašto žene doživljavaju depresiju drugačije od muškaraca i zašto su podložnije ovom mentalnom poremećaju.
Istraživačica Britani Mičel iz laboratorije za genetsku epidemiologiju QIMR Berghofer istakla je da su prethodna istraživanja pokazala da žene dvostruko češće pate od depresije tokom svog života nego muškarci. „Depresija se manifestuje na različite načine kod različitih ljudi, a do sada nije bilo mnogo doslednih istraživanja koja bi objasnila zašto depresija različito pogađa žene i muškarce, uključujući i moguću ulogu genetike“, naglasila je Mičel.
Studija je obuhvatila analizu DNK uzoraka žena i muškaraca iz više zemalja, uključujući Australiju, Holandiju, Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. Autori su primetili da je registrovano otprilike dvostruko više žena sa dijagnostikovanom depresijom nego muškaraca, što dodatno ukazuje na potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razjasnile razlike u genetskom riziku za depresiju između polova.
Ova istraživanja su posebno važna u svetlu sve većih problema sa mentalnim zdravljem u savremenom društvu. Depresija se često ne prepoznaje ili se nepravilno leči, a razumevanje njenih genetskih osnova može doprineti razvoju boljih terapija i preventivnih mera. Takođe, rezultati istraživanja mogu imati implikacije na pristup lečenju i podršci ženama koje pate od depresije, omogućavajući lekarima da pruže personalizovanije i efikasnije tretmane.
Genetika igra ključnu ulogu u razvoju mnogih mentalnih poremećaja, uključujući depresiju. Različiti mehanizmi, poput hormonalnih promena, socijalnog okruženja i bioloških razlika između polova, mogu uticati na učestalost i težinu depresije. U ovom kontekstu, istraživanje QIMR Berghofer daje nova saznanja koja mogu pomoći u razvoju boljih strategija za dijagnostikovanje i lečenje depresije, posebno kod žena.
Osim genetskih faktora, važno je uzeti u obzir i društvene i emocionalne aspekte koji mogu doprineti razvoju depresije. Pritisci sa posla, porodične obaveze i društvene norme često se razlikuju između muškaraca i žena, što može dodatno uticati na mentalno zdravlje. Razumevanje ovih kompleksnih interakcija je ključno za razvoj holističkog pristupa lečenju depresije.
Istraživači naglašavaju da je važno ne samo fokusirati se na genetske aspekte, već i na širu sliku mentalnog zdravlja. Potrebno je više istraživanja koja će obuhvatiti različite aspekte života, uključujući psihološke, socijalne i ekonomske faktore koji mogu uticati na mentalno zdravlje. Takođe, edukacija i podrška zajednici su ključni elementi u borbi protiv depresije, posebno u kontekstu prevencije.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti sa istraživanjem kako bi se bolje razumela depresija i razvili efikasniji načini za pomoć onima koji pate od ovog poremećaja. U konačnici, cilj je stvoriti društvo koje razume i podržava mentalno zdravlje, smanjujući stigmu i pružajući potrebnu pomoć onima kojima je najpotrebnija.
