U Španiji je razlika u platama između muškaraca i žena postala alarmantna, sa podacima sindikata koji pokazuju da su muškarci u 2024. godini zarađivali u proseku 5.158 evra više od žena. Ovi podaci su objavljeni na Dan jednakih plata, koji se u Španiji obeležava svake godine 22. februara od 2011. godine. Prema tim informacijama, razlika u zaradama između polova iznosi oko 20 procenata, što ukazuje na postojanje značajnih nejednakosti na tržištu rada.
Sindikat Konfederacije rada (CCOO) upozorio je da, ukoliko se trenutni trendovi nastave, biće potrebno otprilike 16 godina da se postigne smanjenje ove razlike. Izveštaj Generalnog sindikata radnika UGT pokazuje da na početku profesionalne karijere razlika u platama iznosi 7,87 procenata, ali se ovaj jaz povećava kako godine prolaze. Muškarci imaju tendenciju da konsoliduju svoje karijere, dok se plate žena smanjuju, što se često poklapa sa njihovim povećanim porodičnim obavezama, kao što su uloge majki ili starateljki.
Podaci ukazuju na to da žene često rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, dok muškarci zadržavaju poslove sa punim radnim vremenom. U ovom kontekstu, 75 procenata poslova sa skraćenim radnim vremenom obavljaju žene, što dodatno doprinosi diskriminaciji u platama. Predstavnica sindikata CCOO, Karolina Vidal, naglasila je da je rad sa skraćenim radnim vremenom ključni faktor koji vodi do ovih nejednakosti.
Medea Grasija, predstavnica sindikata UGT, istakla je da rad sa skraćenim radnim vremenom čini oko 55 procenata razlike u platama između muškaraca i žena. Prema proračunima sindikata CCOO, ukoliko bi žene radile puno radno vreme u istom obimu kao muškarci, razlika u platama bi se smanjila na polovinu, sa 20 na 11 procenata.
Ove informacije ukazuju na potrebu za hitnim reformama u zakonodavstvu i radnom zakonodavstvu kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnost na tržištu rada. Sindikati pozivaju na preispitivanje postojećih politika koje favorizuju muškarce u profesionalnom napredovanju i na potrebu za većom podrškom ženama koje se suočavaju sa izazovima balansiranja između poslovnog i privatnog života.
Pored toga, postoje i pozivi na veće osnaživanje žena u ekonomiji, što bi moglo podstaći ne samo ravnopravnost u platama, već i ukupni ekonomski rast. Ulaganjem u obrazovanje i obuke za žene, kao i pružanjem podrške u zapošljavanju, moglo bi se smanjiti postojanje ovih razlika.
U svetlu ovih podataka, važno je da se svi segmenti društva uključe u borbu protiv ovih nejednakosti. Organizacije, vlade i privatni sektor imaju odgovornost da rade zajedno kako bi stvorili pravednije i ravnopravnije radno okruženje. U tom smislu, javne politike treba da uključuju mere za smanjenje razlike u platama, kao što su transparentnost plata, jednake mogućnosti za napredovanje i zaštita prava radnika, posebno žena.
Na kraju, borba za ravnopravnost polova na tržištu rada nije samo pitanje pravde, već i ekonomske održivosti. Društvo koje ne može da iskoristi potencijal svih svojih članova, bez obzira na pol, ne može da napreduje. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, Španija će se suočavati sa dugoročnim posledicama koje bi mogle uticati na njen ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost.
