Jedna Hrvatica, dok je bila mala devojčica, je često istraživala bakinu tavansku riznicu, mesto koje je decenijama bilo zaboravljeno. Tavan je bio prekriven gustim paučinama i slojevima prašine, ali je za nju predstavljao skriveni svet pun čuda i otkrića. Ova iskustva iz detinjstva podsećaju nas na to koliko su stari predmeti vredni, čak i oni koje bismo možda odmah bacili. U takvim skrivenim kutcima doma često se nalaze stari predmeti, uključujući i pegle na ugalj, koje danas više nisu u svakodnevnoj upotrebi, ali imaju svoju istorijsku i sentimentalnu vrednost.
Stare pegle, napravljene od livenog gvožđa, koristile su se od 17. veka pa sve do sredine 20. veka, kada su ih zamenile električne verzije. Ove teške pegle su se zagrevale tako što se u njih ubacivao užareni ugalj ili žar iz peći. Njihova težina, koja je često prelazila pet kilograma, omogućavala je temeljno peglanje, dok su otvori sa strane obezbeđivali dotok vazduha kako bi toplota trajala što duže. Drvena drška je bila ključna za sigurnu upotrebu, omogućavajući da se pegla koristi bez opekotina.
U svakodnevnom životu, ove pegle nisu bile dostupne svima. U siromašnijim sredinama, često je samo jedna porodica u selu posedovala peglu, što je dovodilo do običaja pozajmljivanja. Kada su se ljudi pripremali za odlazak u grad ili kod lekara, odeća je morala biti besprekorna. Pegle su se koristile za razne vrste tkanina, uključujući odeću, stolnjake i posteljinu.
Tokom druge polovine 19. veka, pojavile su se modernije verzije pegli koje su se zagrevale alkoholnom lampom ili metalnim ulošcima, ali je ugalj ostao najrasprostranjeniji izvor toplote sve do elektrifikacije domaćinstava. Početkom 20. veka, električne pegle su postale sve popularnije, ali su u nekim delovima Jugoslavije stare pegle ostale u upotrebi čak do kraja 1960-ih, posebno u područjima gde je elektrifikacija kasnila.
Nedavno je jedna žena pronašla staru peglu koja je pripadala njenoj baki. Setila se kako je baka pokušavala da je nauči kako da je koristi i koliko je to bilo teško. Izjavila je da se divi ženama koje su svakodnevno koristile ove teške sprave i da se ne bi snašla u toj ulozi.
Ono što je iznenadilo ovu ženu je to da su ovakve pegle danas veoma tražene i mogu dostići visoke cene. U pretraživanju oglasa, otkrila je da se stare pegle na ugalj prodaju po cenama koje variraju od skromnih 10 pa do čak 1.500 evra, u zavisnosti od modela, stanja i starosti. Ovaj trend sve više podseća ljude na značaj očuvanja starih predmeta, koji mogu doneti ne samo nostalgične uspomene, već i finansijsku dobit.
Pre nego što sledeći put odlučite da raščistite tavan, razmislite o tome šta sve možete pronaći među zaboravljenim predmetima. Možda baš neki davno zaboravljeni komad može da vam plati sledeći odmor ili večeru u restoranu. U svetu gde se sve brzo menja, stari predmeti često nose sa sobom priče i vrednosti koje su neprocenjive. Stoga, istraživanje tavana ili drugih skrivenih kutaka doma može biti ne samo uzbudljivo već i korisno iskustvo.
