Zemljotres magnitude 4,4 stepena Rihterove skale pogodio je Albaniju jutros oko tri sata po lokalnom vremenu. Epicentar potresa bio je u Jadranskom moru, 37 kilometara udaljen od Drača. Prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra (EMSC), dubina zemljotresa iznosila je 6,1 kilometara. Ovaj zemljotres nije prouzrokovao veću štetu ili ozbiljne posledice, ali se mogao osetiti u nekoliko susednih zemalja, uključujući Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju.
Potres je izazvao paniku kod stanovnika Albanije, pogotovo u Draču, gde su ljudi istrčali na ulice u strahu od mogućih posledica. Srećom, nema izveštaja o ozbiljnijim materijalnim štetama ili povređenima. Međutim, strah od ponovnog potresa i dalje je prisutan među građanima.
Vlasti su saopštile da su spremne da odgovore na sve potrebe koje bi mogle nastati kao posledica ovog zemljotresa i apelovale na stanovništvo da ostane smireno i prati instrukcije za postupanje u slučaju sličnih događaja.
Zemljotres u Albaniji podsetio je na ranije potrese koji su pogodili ovu zemlju, uključujući razoran zemljotres magnitude 6,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio Drač u novembru 2019. godine. Tada je poginulo 51 osoba, a veliki broj ljudi je povređen i ostao bez domova. Posledice tog zemljotresa i dalje se osećaju u Draču i drugim delovima zemlje, sa mnogim građanima koji još uvek žive u privremenim smeštajnim objektima.
Albanija se nalazi u seizmički aktivnom području i često je izložena potresima različitih magnituda. Zemljotresi su česta pojava u ovoj zemlji, što je posledica geološke strukture regiona i prisustva različitih tektonskih ploča koje se sudaraju i pomeraju. Zbog toga je važno da građani budu svesni ovog rizika i da se pridržavaju preventivnih mera kako bi smanjili moguće posledice potresa.
Seizmička aktivnost u regionu Jadranskog mora takođe može uticati na susedne zemlje, poput Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koje su takođe izložene potresima. Zbog toga je važno da i ove zemlje imaju odgovarajuće mere za zaštitu stanovništva i infrastrukture u slučaju potresa.
Vlasti Albanije i drugih zemalja u regionu redovno sprovode procene rizika od potresa i razvijaju planove za reagovanje u slučaju nekih sličnih događaja. Edukacija stanovništva o pravilnom ponašanju u slučaju potresa takođe je od velike važnosti kako bi se smanjile moguće posledice i rizici po ljude i imovinu.
Međunarodne organizacije, poput Evropske unije, UN-a i Crvenog krsta, takođe pružaju podršku zemljama regiona u sprečavanju i ublažavanju posledica potresa. Koordinacija i saradnja među zemljama u regionu ključni su za efikasno reagovanje u slučaju prirodnih katastrofa, uključujući zemljotrese.
Preventivne mere, planiranje i priprema za slučaj potresa trebaju biti prioritet za sve zemlje izložene ovom riziku, kako bi se sačuvali životi i imovina građana. Zemljotresi su nepredvidive prirodne katastrofe koje mogu imati ozbiljne posledice, stoga je važno da se svi u društvu angažuju kako bi se smanjile štete i posledice potresa. Sigurnošću i spremnošću možemo zajedno smanjiti rizik od katastrofa i sačuvati naše zajednice od velikih gubitaka.
