Dve trećine evropskih zemalja još uvek nije dostiglo cilj da manje od devet odsto mladih bude van zaposlenja, obrazovanja ili obuke (NEET). Prema podacima Eurostata, u 2024. godini je 11 odsto ljudi uzrasta od 15 do 29 godina u Evropskoj uniji bilo NEET, a EU ima ambiciju da ovaj procenat smanji ispod devet odsto do 2030. Međutim, do sada je samo 11 od 34 evropske zemlje uspelo da ispuni ovaj cilj.
Mladi predstavljaju ključne pokretače društvenih i ekonomskih promena i ljudski kapital svake zemlje. Nažalost, u Evropi mnogi mladi ljudi su „ni u zaposlenju, ni u obrazovanju ili obuci“. Stope NEET mladih znatno se razlikuju širom Evrope, a rodni jaz je posebno izražen u nekim zemljama. U nekim državama, poput Rumunije, loši obrazovni rezultati su jedan od glavnih uzroka visokog procenta mladih koji nisu zaposleni, u obrazovanju ili obuci.
U 2024. godini, udeo mladih NEET-a kretao se od 4,9 odsto u Holandiji do 19,4 odsto u Rumuniji. Pored Rumunije, među zemljama kandidatima za članstvo u EU, Turska beleži najvišu stopu NEET-a, sa više od jednog od četiri mlade osobe (25,9 odsto) koje su NEET. Bosna i Hercegovina sledi sa 22,2 odsto. Generalno, zemlje južne i jugoistočne Evrope imaju višestruko veće stope NEET, dok severne i zapadne evropske zemlje beleže bolje rezultate.
Među zemljama sa visokim NEET stopama su i Italija (15,2 odsto), Srbija (14,9 odsto), Litvanija (14,7 odsto), Grčka (14,2 odsto) i Bugarska (12,7 odsto). Kada se posmatraju najveće ekonomije Evrope, Italija, Francuska, Velika Britanija i Španija beleže stope NEET-a više od proseka EU. U ovom kontekstu, Nemačka se izdvaja sa najnižom stopom NEET-a od samo 8,5 odsto, dok su Holandija, Island, Švedska, Norveška, Malta, Irska i Slovenija takođe postigle dobre rezultate.
Razlike među zemljama su značajne; stopa NEET u Turskoj je više od pet puta veća nego u Holandiji. Istraživanja pokazuju da je nepodudarnost između veština koje tržište rada zahteva i onih koje studenti stiču glavni uzrok visoke NEET stope u Turskoj. Takođe, mali udeo STEM diplomaca u Turskoj ukazuje na potrebu za programima koji odgovaraju potrebama tržišta rada.
Rodni jaz u NEET stopama je izražen, sa muškarcima u proseku koji imaju niže stope NEET-a od žena. U EU, 10 odsto mladih muškaraca su NEET u poređenju sa 12,1 odsto mladih žena. Posebno značajne razlike se beleže u Turskoj, gde 15,8 odsto muškaraca i čak 36,4 odsto žena spadaju u NEET kategoriju. Sličan trend je primećen i u Rumuniji i Češkoj.
Dva su glavna uzroka visoke NEET stope: mladi su ili nezaposleni ili van radne snage. U većini zemalja veći je udeo onih van radne snage nego nezaposlenih. U EU, 4,2 odsto mladih je nezaposleno, dok je 6,9 odsto van radne snage. Osobe van radne snage nisu zaposlene i ne traže aktivno posao, a veći udeo mladih van radne snage doprinosi višoj NEET stopi. U Turskoj, jedan od pet mladih (20 odsto) je van radne snage, što je značajno povećalo NEET stopu.
Podaci pokazuju da su mlade žene koje su NEET mnogo češće van radne snage nego muškarci. U EU, 8,5 odsto mladih žena i 5,3 odsto muškaraca su van radne snage. U Turskoj, skoro svaka treća mlada žena koja nije u obrazovanju je van radne snage. Tradicionalne kućne obaveze, kao što su domaćinstvo i briga o deci, značajno doprinose tome da udate žene budu van zaposlenja i obrazovanja.
Sve u svemu, situacija sa NEET mladima u Evropi zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se smanjio broj mladih koji su isključeni iz radne snage i obrazovnog sistema, a time i osnažio budući društveni i ekonomski razvoj.
