Zemlje Evropske unije su izrazile podršku trgovinskom sporazumu sa Merkosurom, blokom koji obuhvata Brazil, Argentinu, Urugvaj i Paragvaj. Ovaj sporazum ima potencijal da značajno unapredi trgovinske odnose između EU i zemalja Latinske Amerike, omogućavajući smanjenje carina i olakšanje pristupa tržištima. Upravni odbor Evropske unije je nedavno održao sastanak na kojem su članice ponovo potvrdile svoju posvećenost ovom sporazumu, uprkos ranijim preprekama i kritikama.
EU i Merkosur su započeli pregovore o sporazumu još 1999. godine, a konačni dogovor postignut je 2019. godine. Međutim, ratifikacija sporazuma naišla je na otpor unutar nekih članica EU, koje su izrazile zabrinutost zbog pitanja zaštite životne sredine i standarda u proizvodnji. Pitanja vezana za krčenje šuma u Amazoniji i način uzgoja stoke su posebno bila u fokusu, što je dodatno otežalo napredak u ratifikaciji sporazuma.
U poslednjem izveštaju, države članice EU su se složile da je sporazum sa Merkosurom ključan za jačanje trgovinskih veza s Latinskom Amerikom, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova. Očekuje se da će sporazum doneti koristi i za evropske kompanije, omogućavajući im pristup tržištima sa više od 260 miliona potrošača.
Predstavnici zemalja članica su naglasili da će se, uz trgovinske benefite, posvetiti i očuvanju životne sredine. „Moramo osigurati da se ekonomski razvoj odvija u skladu s našim ekološkim standardima“, izjavila je jedna od predstavnica. Takođe, EU je istakla da je spremna da pruži tehničku pomoć zemljama Merkosura kako bi se unapredili standardi proizvodnje i zaštite životne sredine.
S druge strane, zemlje Merkosura su izrazile zadovoljstvo zbog podrške EU. „Ovaj sporazum je istorijski korak napred za naše ekonomije i omogućava nam da diversifikujemo naše izvozno tržište“, rekao je jedan od argentinaskih zvaničnika. Očekivanja su velika, a analitičari veruju da bi sporazum mogao doprineti jačanju ekonomskog rasta u regionu.
Međutim, izazovi ostaju. Kritičari sporazuma naglašavaju da bi trgovinski ugovor mogao imati negativan uticaj na lokalne poljoprivrednike u EU, koji se suočavaju s konkurencijom iz Latinske Amerike. Mnogi se plaše da bi povećana uvozna konkurencija mogla dovesti do smanjenja cena i gubitka radnih mesta u poljoprivredi. Zbog toga su neki poljoprivrednici i ekološke organizacije pozvale vlade da preispitaju sporazum pre nego što ga ratifikuju.
EU je već najavila da će sprovesti sistem praćenja kako bi se osiguralo da se ekološki i socijalni standardi poštuju. Ovaj sistem bi uključivao redovne izveštaje o stanju životne sredine i radnim uslovima u zemljama Merkosura, kako bi se osiguralo da se sve strane pridržavaju dogovorenih obaveza.
U međuvremenu, razgovori o ratifikaciji će se nastaviti, a očekuje se da će zemlje članice EU u narednim mesecima razmatrati konačnu verziju sporazuma. U tom smislu, ključni koraci će biti potrebni da bi se prevazišle prepreke koje su se pojavile tokom prethodnih godina.
S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju, trgovinski sporazum sa Merkosurom se nameće kao važan korak ka jačanju međunarodnih ekonomskih veza EU sa zemljama Latinske Amerike. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti dalji tok pregovora i reakcije javnosti na potencijalne promene koje bi sporazum mogao doneti.
Na kraju, podrška koju su zemlje EU pružile sporazumu sa Merkosurom može se smatrati znakom težnje za većom ekonomskom integracijom i saradnjom između različitih regija sveta, ali i izazovom u smislu očuvanja lokalnih interesa i ekoloških standarda.
