Fenomen koji je zabeležen na Grenlandu predstavlja neviđeni događaj, koji je izazvao veliku pažnju naučne zajednice. Seizmografi širom sveta beležili su neobičan i ritmičan puls, koji nije ličio na uobičajene zemljotrese ili vulkanske aktivnosti. Ovaj misteriozni signal, koji se javljao svakih 92 sekunde tokom devet dana, postavio je pitanje: šta bi moglo da izazove tako precizan i ponavljajući fenomen?
Odgovor na to pitanje došao je iz izolovanog dela istočnog Grenlanda, tačnije iz Dikson fjorda. Satelitski snimci su otkrili da se u tom području dogodilo ogromno klizište, kada je više od 25 miliona kubnih metara stena i leda odjednom palo u vodu. Ovaj udar bio je toliko snažan da je stvorio talas visine do 200 metara, koji se brzo proširio kroz fjord i udario u njegove obale, uzrokujući povratak talasa koji je oštetio istraživačku stanicu na ostrvu Ela.
Iako je prvi talas bio impresivan, ono što je usledilo je bilo još zapanjujuće. Voda u fjordu nije se smirila nakon prvog udara, već je počela da osciluje, stvarajući fenomen poznat kao seš ili seiche, što predstavlja periodično kretanje vode u zatvorenim bazenima. U slučaju Dikson fjorda, ovo oscilovanje je bilo izuzetno snažno i stabilno, pri čemu je površina vode neprekidno rasla i opadala, stvarajući utisak velikog pulsa koji vrši pritisak na dno fjorda.
Ovaj „ritam“ koji su seizmičke mreže zabeležile kao misteriozni signal, zapravo je bio rezultat ovog fenomena talasanja vode. Kako bi bolje razumeli ovaj događaj, više od 70 naučnika iz 41 institucije udružilo je svoje napore u istraživanju. Kombinovanjem satelitskih podataka, terenskih merenja i kompjuterskih modela, uspeli su da rekonstruišu šta se tačno dogodilo. Iako su se procene visine oscilacija razlikovale — od nekoliko metara do oko devet — naučnici su se složili da je uzrok bio klizište.
Naučnici takođe naglašavaju da je ovaj događaj povezan sa klimatskim promenama, s obzirom na to da se glečeri koji su nekada podržavali padine planina povlače, slabeći stabilnost tla. Sličan incident dogodio se 2017. godine u fjordu Karat na Grenlandu, kada je došlo do smrtonosnog cunamija, što dodatno povećava zabrinutost zbog mogućih budućih opasnosti.
Dikson fjord se nalazi na rutama koje koriste kruzeri, što dodatno naglašava potrebu za ozbiljnim razmatranjem rizika u ovom području. Ključnu ulogu u razumevanju ovog fenomena odigrale su nove satelitske tehnologije, poput misije SWOT, koja omogućava detaljno mapiranje vodene površine čak i u udaljenim područjima.
S obzirom na to da naučnici sada pregledaju starije seizmičke podatke, u potrazi za sličnim signalima koji su možda ranije prošli nezapaženo, ova istraživanja otvaraju vrata ka razvoju boljih sistema ranog upozoravanja koji bi mogli da spasu živote u oblastima visokog rizika. Ovaj fenomen na Grenlandu ne samo da je izazvao naučnu radoznalost, već i skrenuo pažnju na sve veće efekte klimatskih promena, koji mogu imati ozbiljne posledice po stabilnost tla i život u tim regionima.
