Srpski član Predsedništva BiH i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Željka Cvijanović izjavila je danas da u Sarajevu 1. marta slave dan kada je u Bosni i Hercegovini počeo rat, dok je 21. novembar, dan kada je parafiran Dejtonski mirovni sporazum, obični radni dan. Ove reči iznela je na društvenoj mreži Iks, čime je ponovo ukazala na duboke razlike u percepciji istorijskih događaja između različitih naroda u BiH.
U svom postu, Cvijanović je naglasila da je 1. mart u Republici Srpskoj dan žalosti, dok se 21. novembar obeležava kao dan mira i povratka stabilnosti nakon ratnog sukoba. Ovaj kontrast u obeležavanju datuma, prema njenim rečima, jasno pokazuje koliko su podele unutar zemlje duboke, te da se BiH još uvek suočava sa problemom definisanja zajedničkih praznika i datuma koji bi bili prihvaćeni od strane svih naroda.
Cvijanović je takođe istakla da zbog ovih razlika BiH još uvek nema jedinstveni zakon o praznicima, što dodatno komplikuje situaciju i otežava izgradnju zajedničkog identiteta. „Razlike su jasne – zato BiH i nema zakon o praznicima“, napisala je ona, čime je ukazala na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim grupama u zemlji.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između različitih političkih grupacija u BiH ponovo porasle. Mnogi analitičari smatraju da je potrebno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja kako bi se prevazišle istorijske podele koje i dalje utiču na političku i društvenu stabilnost zemlje.
U tom kontekstu, Cvijanović je istakla važnost obeležavanja dana kada je parafiran Dejtonski sporazum, koji je okončao rat i omogućio uspostavljanje mira. „21. novembar je dan kada slavimo mir i dan kada je ratni sukob zaustavljen“, dodala je ona, naglašavajući da je taj datum od suštinskog značaja za sve građane BiH.
Reakcije na njene izjave nisu izostale. Mnogi političari iz drugih delova zemlje, posebno iz bošnjačkog i hrvatskog naroda, kritikovali su njen stav, ističući da je 1. mart, dan kada je proglašena nezavisnost BiH, za njih važan simbol slobode i borbe za državnost. Ove razlike u percepciji istorijskih događaja često dovode do sukoba i nesuglasica unutar BiH, što dodatno otežava proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.
U međuvremenu, Cvijanović je pozvala na potrebu za razgovorom i dijalogom između različitih naroda, naglašavajući da je samo kroz otvorenu komunikaciju moguće pronaći rešenja za postojeće probleme. „Moramo raditi na tome da izgradimo mostove između različitih zajednica i da zajednički radimo na izgradnji boljeg sutra za sve nas“, zaključila je ona.
Ova situacija ukazuje na složenu političku stvarnost u Bosni i Hercegovini, gde se istorijski narativi sukobljavaju, a političke tenzije i dalje utiču na svakodnevni život građana. Potrebno je više nego ikada pre raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja, kako bi se prevazišle duboke podele i stvorila stabilnija i prosperitetnija budućnost za sve narode koji žive u ovoj zemlji.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da proces pomirenja zahteva vreme, strpljenje i volju svih aktera u društvu. Samo zajedničkim naporima i otvorenom komunikacijom mogu se prevazići istorijske podele i izgraditi trajni mir u Bosni i Hercegovini.
