Danas se navršava punih 20 godina od najveće železničke nesreće u istoriji Crne Gore, koja se dogodila u januaru 2006. godine u mestu Bioče, nedaleko od Podgorice. U ovoj tragediji, koja je ostavila dubok trag, poginulo je 47 osoba, a više od 200 ljudi je povređeno. Dvadeset godina kasnije, preživeli i porodice nastradalih i dalje traže pravdu i odgovornost onih koji su krivi za ovaj strašan događaj.
Goran Vojinović, predsednik NVO „Voz neprebola – Bioče 2006“, ističe da su tokom svih ovih godina pokušavali da dobiju odgovore od nadležnih institucija, ali bez uspeha. „Mi smo pokucali na sva vrata i tražili odgovore, ali niko nam ih nije dao. To je pravna bruka i sramota Crne Gore,“ rekao je Vojinović za RINU. On naglašava da su prikupili značajne dokaze koji ukazuju na propuste u procesu, ali da institucije nisu reagovale na adekvatan način.
Jedina osoba koja je osuđena zbog ove nesreće je mašinovođa Slobodan Drobnjak, ali Vojinović napominje da je odgovornost mnogo šira. „Sam Drobnjak je rekao da mnogi treba da odgovaraju za nesreću. Pitamo se zašto to nije učinjeno, ko je naredio da voz krene kada su bile poznate greške, a takođe i problemi na šinama na mestu gde je voz iskočio,“ dodaje on. Vojinović postavlja ključna pitanja koja su ostala bez odgovora: „Zašto je nestalo trideset minuta razgovora između mašinovođe i dispečera?“
On dalje ukazuje na to da je bol porodica koje su izgubile svoje najmilije nezamisliv i da oni nikada neće odustati od borbe za istinu. „Nesreća je odnela 47 života, a još neki od povređenih su preminuli. Naša borba za pravdu će se nastaviti,“ naglašava Vojinović.
U ovom kontekstu, on opisuje pravosudni proces kao „najsramniji u istoriji Crne Gore“. Prema njegovim rečima, desetine relevantnih dokaza koji su izneseni tokom godina su ignorisani, a sve je rađeno sa ciljem oslobađajuće presude za krivce. „Za istinu na Bioču ne trebaju EUROPOL i Sky aplikacije. Ne trebaju dokazi ANB-a ili međunarodne arbitraže. Potrebni su samo relevantni dokazi, nepristrasno tužilaštvo i poštovanje zakona,“ zaključuje Vojinović.
Nesreća se dogodila kada je putnički voz, koji je saobraćao na relaciji Bijelo Polje-Podgorica, iskočio iz šina u kanjonu Morače i sleteo niz strmu padinu. U vozu se nalazilo nekoliko stotina putnika, među kojima su bile čitave porodice, učenici, studenti i radnici. Ova tragedija je promenila živote mnogih i ostavila neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti Crne Gore.
Pitanja odgovornosti i pravde ostaju otvorena, a porodice nastradalih i preživeli i dalje se bore za istinu. Njihova borba nije samo za pravdu, već i za sećanje na one koji su izgubili živote u ovoj tragičnoj nesreći. Vojinović i njegov tim nastavljaju da zahtevaju odgovore i pravdu, nadajući se da će jednom istina izaći na videlo i da će se krivci suočiti sa posledicama svojih dela.
