Da Rusija nije pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine, planirani predsednički izbori u toj zemlji bi se održali 2024. godine. Međutim, zbog trenutnog vanrednog stanja, datum održavanja izbora ostaje nepoznat. Unatoč tome, potencijalni kandidati za predsedničku funkciju već su se počeli formirati, a među njima su aktuelni predsednik Volodimir Zelenski, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Valerij Zalužni i bivši predsednik Petro Porošenko.
Ako bi se izbori održali sada, aktuelni predsednik Volodimir Zelenski bi imao velike šanse za pobedu. Njegova prednost leži u tome što ga veliki deo stanovništva povezuje sa kontinuiranim otporom ruskoj agresiji. Uz to, Zelenski uživa stabilniji rejting odobravanja birača u poređenju s drugim potencijalnim kandidatima. Međutim, postoje i slabosti koje bi mogle uticati na njegovu popularnost. Kritike zbog korupcije, upravljačkih odluka, pitanja mobilizacije i komunikacije s vojskom mogli bi smanjiti njegovu podršku. Pored toga, deo javnosti smatra da je Zelenski imao priliku da zaustavi rat, ali to nije učinio.
Valerij Zalužni, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, takođe se smatra ozbiljnim kandidatom. On uživa visok nivo poverenja među Ukrajincima i povezan je s odbranom zemlje, posebno među vojnim osobljem i veteranima. Ipak, Zalužni nikada nije naznačio da planira da se kandiduje za predsednika. Njegove slabosti uključuju nedostatak političke infrastrukture i neodređenost u ekonomskim pitanjima, što bi moglo da ga obeshrabri kao kandidata. Politizacija vojnih pitanja bi mogla biti i odbojna za deo birača.
Petro Porošenko, koji je bio predsednik Ukrajine od 2014. do 2019. godine, takođe se spominje kao potencijalni kandidat. On je prethodno učestvovao na izborima, ali je izgubio od Zelenskog u drugom krugu. Iako su mu šanse znatno manje u poređenju sa Zelenskim i Zalužnim, veštačka inteligencija sugeriše da bi Porošenko mogao učestvovati ako bi se izbori održali. Njegove prednosti uključuju visoku prepoznatljivost, jaku stranačku mrežu i jasne proevropske stavove. Međutim, slabosti uključuju nisku mogućnost proširenja biračke baze i visoke negativne ocene tokom ratnog vremena.
Pored ovih glavnih kandidata, postoje i drugi potencijalni kandidati kao što su Kiril Budanov, Julija Timošenko i Dmitro Razumkov. Međutim, njihovi izgledi za uspeh deluju znatno slabije u poređenju s trojicom vodećih kandidata.
U ovom trenutku, Ukrajina se suočava s teškom situacijom, a politička klima je izuzetno nestabilna. Rat s Rusijom stvara dodatne izazove, a izbori u takvim okolnostima mogu značajno uticati na budućnost zemlje. Odabir pravog lidera u ovim teškim vremenima je od vitalnog značaja za opstanak i prosperitet Ukrajine.
Kao što se situacija razvija, jasno je da će budući predsednički izbori biti od velikog značaja za Ukrajinu. S obzirom na trenutne okolnosti, izbori će verovatno biti više od običnog glasanja; biće test snage i otpornosti naroda prema agresiji i mogućnosti izgradnje budućnosti. Ukrajinski građani će morati da donesu važne odluke koje će oblikovati sudbinu njihove zemlje u godinama koje dolaze.
