Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je spreman da organizuje izbore ukoliko se obezbedi dvomesečni ili tromesečni prekid vatre. On je naglasio da Ukrajina ne može da pravi teritorijalne ustupke kao „kompromis“ u pregovorima sa Rusijom, ističući da je očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje od suštinske važnosti.
Zelenski je, komentarišući pritiske iz Vašingtona, rekao da je svestan da američki predsednik Donald Tramp sugeriše Kijevu da požuri sa postizanjem dogovora, ali je naglasio da Ukrajina ne može da „pobegne sa sopstvene teritorije sa stotinama hiljada ljudi“. Prema njegovim rečima, SAD često postavljaju pitanje o ustupcima koje bi Ukrajina mogla da učini, dok iste takve zahteve ne upućuju Rusiji.
„Ne čujemo kompromise sa ruske strane. Želimo da i od njih čujemo nešto“, rekao je Zelenski. On je dodao da bi, ako Sjedinjene Američke Države obezbede privremeni prekid vatre, Ukrajina mogla da organizuje izbore, a u šali je primetio da bi i Rusija mogla da ponudi prekid vatre ukoliko raspiše izbore.
Zelenski je takođe ukazao na ogromne gubitke koje je Ukrajina pretrpela zbog ruskih napada, navodeći da je samo u januaru odbila oko 6.000 napada dronovima, uključujući iranske „šahed“ letelice, više od 150 ruskih raketa i preko 5.000 navođenih bombi. On je opisao užasavajuće posledice po energetsku infrastrukturu zemlje, govoreći o razorenim ulicama, uništenim kućama i školama koje su „pod zemljom“.
U vezi sa predstojećim razgovorima u Ženevi, Zelenski je upozorio da bi podela Ukrajine bila „iluzija“ koja ne bi sprečila novi rat, povlačeći paralelu sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine. On je naglasio da Evropa mora da bude aktivnije uključena u pregovore i da pojača sopstvene odbrambene kapacitete.
Predsednik Ukrajine je naglasio da je njegova zemlja spremna za „dogovor koji donosi stvarni mir Ukrajini i Evropi“, ali uz čvrste bezbednosne garancije. On je istakao da ukrajinska vojska predstavlja „najjaču armiju u Evropi“ i ocenio da nije mudro držati je van NATO-a.
Prema rečima Zelenskog, ruske snage trenutno gube 156 vojnika po svakom kilometru osvojene teritorije, dok su u decembru i januaru, kako tvrdi, pretrpele između 30.000 i 35.000 poginulih i teško ranjenih mesečno. On je istakao da jedinstvo Zapada predstavlja „najbolji presretač“ ruskih planova i zahvalio brojnim saveznicima, uključujući Nemačku, Dansku, Češku, nordijske zemlje, Veliku Britaniju, Francusku, Holandiju, Italiju, Poljsku, SAD, Kanadu, Tursku i Japan. Takođe je optužio Severnu Koreju i pojedine kineske kompanije da pomažu rusku ratnu mašineriju.
Zelenski je poručio liderima da se zapitaju da li su spremni ne samo za izazove „ruske agresije i modernog ratovanja“, već i za stalne napore da se svet ubedi da podrži odbranu sopstvene zemlje svakog dana. Govoreći o razvoju bespilotnih letelica tipa „šahid“, upozorio je da se tehnologija i taktike menjaju i unapređuju, naglašavajući da što rat duže traje, posledice postaju opasnije.
On je takođe kritikovao sporost isporuke sistema protivvazdušne odbrane, naglašavajući da je svaki dan važan za postizanje sigurnosti i mira. Kada je reč o Iranu, Zelenski je naglasio da ovaj režim mora da bude „odmah zaustavljen“, ukazujući na to da Iranci prodaju dronove Rusiji koji ubijaju Ukrajince.
Na kraju, Zelenski je zahvalio posebno Nemačkoj, Norveškoj i Holandiji na podršci u jačanju ukrajinske PVO, naglašavajući težinu situacije u kojoj se nalaze ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane koje su ostale bez municije dok traju ruski napadi. Minhenska bezbednosna konferencija, koja se održava od 13. do 15. februara, okupila je više od 60 šefova država i vlada, kao i preko 50 lidera međunarodnih organizacija, što ukazuje na značaj i aktuelnost tema o kojima se raspravlja.
