Bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, Slobodan Milošević, verovao je da će srpska većina u Savezu komunista Jugoslavije (SKJ) uspeti da spase Jugoslaviju. To je bio njegov stav i na 14. kongresu SKJ među delegatima, koji se nedavno održao.
Milošević je bio uveren da će srpski interesi biti zaštićeni i da će se uz pomoć većine srpskih delegata Jugoslavija održati. Međutim, stvari su se odvijale drugačije od očekivanog. Na kongresu su se pojavile duboke podele među republikama i narodima u Jugoslaviji, što je dovelo do razvoja događaja ka raspadu zemlje.
Delegati sa Kosova i Metohije su se suprotstavili Miloševiću i srpskoj politici, tražeći veću autonomiju za svoju pokrajinu. To je samo dodatno istaknulo postojeće razlike i duboke podele u zemlji. Istovremeno, Hrvatska i Slovenija su istupile sa zahtevom za većom samostalnošću i decentralizacijom vlasti.
Ovi zahtevi su doveli do sve većih tenzija među republikama i to je bio samo početak kraja Jugoslavije. Miloševićev plan da sačuva Jugoslaviju putem srpske većine u SKJ nije uspeo, jer su druge republike tražile svoj deo suvereniteta i samostalnosti.
Na kraju, raspad Jugoslavije je postao neizbežan i sve se odvijalo brže nego što je bilo moguće kontrolisati. Zemlja je bila suočena sa civilnim ratovima, etničkim čišćenjem i velikim patnjama naroda.
Milošević je bio suočen sa kritikama zbog svog načina vođenja politike i zbog toga što nije uspeo da sačuva Jugoslaviju. Kritike su dolazile i iz same Srbije, gde je narod bio podeljen oko podrške Miloševiću i njegovoj politici.
Za mnoge je Milošević postao simbol propasti Jugoslavije i političkog lidera koji je doveo zemlju do rata i razaranja. Njegova politika nacionalizma i centralizacije vlasti naišla je na oštre osude kako u zemlji, tako i u međunarodnoj zajednici.
Ovaj događaj i raspad Jugoslavije su ostavili dubok trag u istoriji Balkana i obeležili su političku scenu regiona. Posledice raspadanja Jugoslavije su bile dugotrajne i teške, a Balkan je i dalje suočen sa posledicama rata i podela koje su nastale tokom devedesetih godina prošlog veka.
Miloševićeva vera da će srpska većina u SKJ uspeti da spasi Jugoslaviju pokazala se kao pogrešna, jer su duboke podele među republikama dovele do njenog raspadanja. Njegova politika nacionalizma i centralizacije vlasti su bile jedan od razloga za taj raspad.
Srbija je nakon raspadanja Jugoslavije prošla kroz period političkih turbulencija, promena vlasti i ekonomskih teškoća. Upravo suočavanje sa posledicama rata i traženje puta ka evropskim integracijama postalo je izazov za zemlju.
Milošević je kasnije optužen za ratne zločine i genocid tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, a proces protiv njega je bio dugotrajan i kontroverzan. Smrt u pritvoru 2006. godine označila je kraj jedne političke ere u Srbiji, ali je njegovo političko nasleđe ostalo duboko ukorenjeno u društvu.
Danas, posledice raspadanja Jugoslavije su i dalje prisutne u regionu Balkana, a politička scena je obeležena konfliktima, podelama i izazovima ka evropskim integracijama. Jugoslavija je postala deo istorije, ali je ostavila dubok trag u sećanju naroda regiona.
