Zdravko Šotra, jedan od najprepoznatljivijih režisera domaće televizije i filma, preminuo je juče u 93. godini života. Rođen 13. februara 1933. godine u selu Kozice kod Stoca, Šotra je svoju karijeru započeo kasnih pedesetih godina prošlog veka, ostavljajući neizbrisiv trag u svetu umetnosti.
Od samog početka svoje karijere, Šotra je bio aktivan u Televiziji Beograd, gde je, kao asistent Radivoja Lole Đukića, radio na prvoj humorističkoj seriji „Servisna stanica“ 1959. godine. Ova serija je označila početak njegovog uspešnog puta u svetu televizijske produkcije.
Tokom sedamdesetih godina, Šotra je stekao veliku popularnost sa kultnim šouom „Obraz uz obraz“, koji se emitovao od 1972. do 1974. godine. U ovom šouu, koji su vodili glumci Milena Dravić i Dragan Nikolić, učestvovali su mnoge poznate ličnosti tog vremena, uključujući Miodraga Petrovića Čkalju i Arsen Dedića. Ovaj šou je bio jedinstvena kombinacija skečeva i muzičkih numera, i postao je sinonim za kvalitetnu televizijsku zabavu.
Šotra je tokom svoje karijere potpisao više od 120 televizijskih i filmskih ostvarenja koja su postigla veliku gledanost, kako na malim ekranima, tako i u bioskopima. Njegova dela, poput „Osvajanje slobode“, „Igmanski marš“, „Braća po materi“ i „Zona Zamfirova“, ušla su u antologiju srpske kinematografije. Takođe je bio uspešan i u dokumentarnom žanru, s emisijama kao što su „Plutonovo carstvo u Homolju“ i „Gde cveta limun žut“.
Tokom svoje karijere, Šotra je osvojio brojne nagrade, uključujući i priznanja na Pulskom festivalu, Zlatne i Srebrne mimoze u Herceg Novom, kao i Zlatnog viteza u Moskvi. Njegovo poslednje značajno ostvarenje bila je istorijska dramska serija „Aleksandar od Jugoslavije“, koju je potpisao i kao scenarista 2021. godine.
Pored filmske i televizijske karijere, Šotra je bio i autor knjiga. Njegova jedinstvena knjiga „Mojih 500 glumaca“ opisuje njegovu bogatu karijeru i saradnju s brojnim glumcima. U uvodu te knjige, Šotra je naglasio kako se ceo život družio s glumcima, ističući da je to iskustvo obogatilo njegov rad.
U svojoj autobiografiji „Držeći se za vazduh“, Šotra je podelio teške trenutke iz svog života, uključujući i gubitke koje je pretrpeo tokom Drugog svetskog rata, kada je deo njegove porodice nastradao. Njegova majka i otac su preživeli, jer su u to vreme boravili na Kosovu.
Šotra je bio u braku sa nekadašnjom mis Jugoslavije, Nikicom Marinović, sa kojom je dobio sina Marka. Iako su se razveli 1980. godine, Šotra je o Nikici često govorio s poštovanjem i tugom, priznajući izazove u održavanju umetničke intime. Nikica je preminula tragično 2008. godine. Njegov sin Marko, inspirisan očevim radom, takođe je postao uspešan reditelj, nastavljajući porodičnu tradiciju u svetu umetnosti.
Zdravko Šotra ostavlja iza sebe bogatu ostavštinu i neizmeran doprinos srpskoj kulturi. Njegova dela i dalje će inspirisati buduće generacije umetnika, a sećanje na njegovu kreativnost i strast prema umetnosti zauvek će ostati urezano u srcima gledalaca i kolega.
