Agroekonomista Milan Prostran je u razgovoru za Tanjug istakao da suša koja je zadesila Srbiju ove godine ostavlja ozbiljne posledice na poljoprivrednu proizvodnju. On je naglasio da će efekti ovog sušnog perioda uticati na smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) za jedan ili dva odsto. Prostran je objasnio da se učešće poljoprivrede u BDP-u kreće između pet i 12 odsto, pa svako smanjenje u proizvodnji direktno utiče na ukupni ekonomski rast zemlje.
„Ova godina je ostavila ozbiljan trag na ukupnu vrednost poljoprivredne proizvodnje, što se odražava na nacionalni dohodak“, rekao je Prostran. On je dodao da su problemi s kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači, poput nedostatka padavina, doveli do dilema o tome šta i kada sejati. Mnogi farmeri se pitaju koje kulture i hibride da izaberu, kao i kako da optimizuju proizvodnju da bi im bila ekonomski isplativa.
Prostran je istakao da su posledice suše već počele da se osećaju u ekonomiji zemlje. Poljoprivredni sektor je ključan za izvozne bilanse, a smanjenje proizvodnje može dovesti do problema u spoljnotrgovinskoj razmeni. On je naglasio da je važno da se preduzmu mere kako bi se ublažile posledice suše i pomoglo poljoprivrednicima da se prilagode novim uslovima.
Poljoprivrednici se suočavaju s brojnim izazovima, a suša je samo jedan od njih. Osim klimatskih promena, problemi s dostupnošću resursa, poput vode i đubriva, takođe utiču na proizvodnju. Prostran je dodao da je potrebno ulaganje u modernizaciju poljoprivredne infrastrukture i tehnologije kako bi se povećala otpornost sektora na klimatske promene.
On je istakao da je potrebno razvijati strategije koje će omogućiti poljoprivrednicima da se bolje adaptiraju na promene u klimi i tržištu. To uključuje istraživanje i razvoj novih sorti biljaka koje su otpornije na sušu, kao i obezbeđivanje boljih sistema navodnjavanja. Takođe, važno je raditi na edukaciji poljoprivrednika o održivim praksama i inovacijama u proizvodnji.
Prostran je skrenuo pažnju na to da je neophodna saradnja između države, institucija i poljoprivrednika kako bi se pronašla rešenja za trenutne izazove. On smatra da bi država trebala da pruži podršku kroz subvencije i druge mere pomoći kako bi se olakšao teret suše na proizvođače.
Završio je svoj osvrt na situaciju u poljoprivredi ističući da je važno da se iz krize izađe jači i otporniji. „Moramo naučiti iz ovog iskustva i pripremiti se za buduće izazove koji nas očekuju“, zaključio je Prostran.
U svetlu ovih dešavanja, poljoprivrednici će morati da se prilagode novim realnostima i pronađu načine kako da opstanu u teškim uslovima. Suša je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju, ali je svakako jedan od najvažnijih, jer direktno pogađa prinos i kvalitet proizvoda. Pritisci na sektor poljoprivrede ukazuju na potrebu za hitnim akcijama i strategijama koje će pomoći u prevazilaženju trenutnih problema.
U zaključku, Prostranova analiza ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi srpska poljoprivreda. S obzirom na to da se očekuje da će posledice suše imati dugoročne efekte na ekonomiju zemlje, ključno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se smanjili negativni uticaji i obezbedila budućnost ovog sektora.
