Beogradski zoološki vrt dom je za više stotina životinja, a svaka od njih ima pažljivo definisan jelovnik i dnevne obroke koji se pripremaju od ranih jutarnjih sati. Iza hrane koju svakodnevno dobijaju tigrovi, foke, kenguri i mnoge druge životinje stoji posebna kuhinja gde se obroci prilagođavaju vrsti, uzrastu i potrebama svakog stanovnika Zoo vrta. O pripremi hrane, osoblju koje je zaduženo za obroke i trenutnim menijima za životinje u Beogradskom zoološkom vrtu, razgovarali smo sa Spomenkom Dobrota, koja već tri decenije radi u kuhinji Zoo vrta i svakodnevno brine o ishrani životinja.
Svaka životinja ima svoju posebnu činiju i strogo određenu vrstu hrane. „Ovo su, na primer, obroci za ptice, naše male golubove, dok su činije za binturonge veće, jer njima nije potrebna sitno seckana hrana. Ovdje pripremamo obroke za ždralove i kljunoroge, a koristimo i peletiranu, suvu hranu koja je uglavnom na bazi voća za ptice, dok druge životinje imaju hranu prilagođenu njihovoj recepturi. Ovo su obroci za naše kazuare, koji su veće ptice, a ovde je hrana za kengure. Neke životinje imaju i dodatak mesa, poput kune, koja je i biljojed i mesojed,“ objašnjava Spomenka.
Osnovni jelovnik za životinje u Beogradskom zoološkom vrtu sastavljaju veterinar i biolog, a zatim se sprovodi u praksi. „Oni donesu jelovnik, a ja se trudim da ga ispoštujem u potpunosti. Kada stigne neka nova životinja, obavezno kontaktiramo druge zoološke vrtove kako bismo dobili tačnu recepturu ishrane. Sve imam zapisano i jedino što mogu da prilagođavam jeste sezonska hrana – u zavisnosti od toga koje voće i povrće je dostupno,“ dodaje ona.
Tokom zime, pojedinim životinjama se dodatno pripremaju kuvana jaja ili pirinač, dok u toplijim mesecima za tim često nema potrebe zbog raznovrsnije ishrane. „Najviše jedu majmuni. Oni su naši najzahtevniji stanari i njihov obrok mora biti tačno na vreme – doručkuju u devet sati. Na to su navikli i ako se obrok zakasni, odmah se primeti nemir. Njima se svakodnevno kuva pirinač, u koji se dodaju suve šljive, pre svega zbog probave i zdravlja. Često dobijaju i supu – nekad od belog mesa, nekad od povrća. Danas je, na primer, supa od bundeve, koju oni posebno vole,“ kaže Spomenka.
U kuhinji se priprema i najkvalitetnije meso, namenjeno isključivo pojedinim životinjama. „Ovo meso je za ljudsku upotrebu i namenjeno je našem mravojedu. On mora da jede najkvalitetniju hranu. Pored toga, kuvamo i meso za ptice poput kazuara, koje se priprema dan ranije kako bi omekšalo. Jaja dajem skoro svim životinjama – pticama, kazuarima, u zavisnosti od vrste, po jedno ili dva,“ dodaje ona.
U posebnim situacijama, poput dolaska mladunaca, ishrana se dodatno prilagođava. „Ako neka životinja dobije bebu, tada se pojačava ishrana – receptura ostaje uglavnom ista, ali se povećava količina hrane. Hrana u Zoo vrt stiže svakodnevno, a količine su precizno određene. Hranitelji zatim dolaze kod Spomenke po obroke za svoje životinje. Količine su uglavnom iste svakog dana, osim ako je neka životinja bolesna – tada se ishrana menja prema preporuci veterinara.“
Spomenka Dobrota je pravi čuvar zdravlja i sreće životinja u Beogradskom zoološkom vrtu, a njen rad i posvećenost su ključni za njihovu dobrobit. Priprema hrane za različite vrste životinja zahteva znanje, iskustvo i kreativnost, što Spomenka svakodnevno pokazuje kroz svoj rad. U ovom jedinstvenom okruženju, životinje dobijaju sve što im je potrebno da bi bile srećne i zdrave, zahvaljujući predanom timu koji se brine o njima.
