Od 2020. godine, Zemlja se okreće brže oko svoje ose nego ikada pre, a naučnici pokušavaju da shvate razloge za ovu neobičnu promenu. Grejem Džouns, astrofizičar koji proučava ovaj fenomen, predviđa da će sledeći najkraći dan na Zemlji nastupiti na jedan od tri moguća datuma: 9. jula, 22. jula ili 5. avgusta 2025. godine, prema informacijama sa sajta „Time and Date“. U ovom slučaju, dan bi trebao da bude kraći za 1,66 milisekundi.
Iako je skraćenje dana na prvi pogled zanemarljivo, važno je razumeti uzroke ovog fenomena. Solarni dan bi trebao da traje tačno 86.400 sekundi, ili 24 sata, ali rotacija Zemlje nikada nije bila potpuno stabilna. Donedavno se činilo da se planeta okreće sporije, što je bilo uzrokovano plimskim trenjem gravitacije Meseca. Međutim, sve se promenilo 2020. godine, kada je Zemlja počela da se okreće brže, kao da joj se žuri.
Ono što je nekada bilo izuzetak postalo je nova normalnost. Tokom 2021. godine zabeležen je dan koji je trajao 1,47 milisekundi manje od uobičajenog, dok je 2022. godine dan skraćen za 1,59 milisekundi. Godine 2023. ovo skraćenje iznosilo je 1,31 milisekund, dok je apsolutni rekord postavljen 5. jula 2024. godine kada je dan trajao 1,66 milisekundi manje od standardnog.
Ove promene u trajanju dana možda ne bi bile primetne običnim ljudima, ali su zabeležene zahvaljujući atomskim satovima koji mogu meriti dužinu dana sa milisekundnom preciznošću. Ovakva tehnologija omogućava naučnicima da prate i analiziraju promene u rotaciji Zemlje.
Naučnici još uvek nemaju jasno objašnjenje za ubrzanje rotacije. Predviđeni datumi za 2025. godinu poklapaju se sa vremenima kada je Mesečeva orbita najudaljenija od Zemljinog ekvatora, što može uticati na rotaciju planete, ali ovo nije potvrđeno kao definitivan uzrok. Mesec usporava rotaciju Zemlje već milijardama godina. Pre otprilike 4,5 milijardi godina, dan na Zemlji mogao je trajati između tri i šest sati, ali je gravitaciono privlačenje Meseca usporilo Zemljin obrtni moment.
Iako se može činiti da nekoliko milisekundi nema značajne posledice, u svetu tehnologije i telekomunikacija, svaka delić sekunde je bitan. Globalni sistemi sinhronizacije su dizajnirani da funkcionišu sa izuzetnom preciznošću, a svaka promjena u trajanju dana može uticati na njihovu efikasnost.
Naučnici predviđaju da bi, ako se ovaj trend nastavi, za oko 50 milijardi godina rotacija Zemlje mogla da se sinhronizuje sa Mesečevom orbitom. U tom slučaju, ne bi bilo plima i oseka, a uvek bismo videli istu stranu Meseca, koji bi bio vidljiv samo jednoj polovini planete. Ove promene u rotaciji Zemlje i dalje su predmet istraživanja i rasprava među naučnicima, a razumevanje ovih fenomena može imati značajne posledice za našu planetu i njen odnos sa Mesecom.
U svakom slučaju, ubrzana rotacija Zemlje je fenomen koji privlači pažnju i izaziva nova pitanja o tome kako funkcioniše naš svet, pružajući uvid u složene interakcije između naše planete i njenih prirodnih satelita. Dok naučnici nastavljaju sa istraživanjima, ostaje nam da pratimo kako se ovi procesi razvijaju i kakve će posledice imati na naš svakodnevni život.
