Plastika za jednokratnu upotrebu se i dalje koristi u kafićima i restoranima širom Evrope, iako je Evropska unija zvanično zabranila njenu upotrebu 2021. godine. Ova situacija izaziva zabrinutost stručnjaka, jer se procenjuje da čak 85 procenata otpada koji se nađe na obalama EU sastoji od plastike, a gotovo polovina toga su jednokratni proizvodi.
Zabrana je uvedena kao odgovor na rastući problem otpada od plastike, koji predstavlja ozbiljnu pretnju za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Plastika ne samo da zagađuje okeane i plaže, već otpušta i štetne hemikalije koje mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su rak i neplodnost. Ipak, u stvarnosti, oko 70 procenata restorana u Berlinu i dalje nudi zabranjene plastične proizvode, prema istraživanju nevladine organizacije Environmental Action Germany (DUH) iz 2024. godine.
Godišnje se proizvede više od 400 miliona metričkih tona plastike, što iznosi oko 50 kilograma po osobi. Kako je proizvodnja plastike u porastu, a regulativa se pokazuje kao nedovoljno efikasna, stručnjaci upozoravaju da će problem otpada od plastike samo rasti. Jedna od teorija koja objašnjava opstanak plastike za jednokratnu upotrebu nakon zabrane jeste preostala zaliha stvorena tokom pandemije kovida-19, kada je potražnja za hranom za poneti naglo porasla.
Međutim, stručnjaci ukazuju na to da su drugi faktori, poput nedostatka poštovanja pravila od strane trgovaca i ugostiteljskih objekata, verovatniji uzroci nastavka korišćenja plastičnih proizvoda. Mnogi vlasnici malih preduzeća suočavaju se s većim troškovima prilikom prelaska na alternativne materijale poput papira ili aluminijuma. Jedan od vlasnika restorana je istakao kako su troškovi nabavke papirnih tanjira vrlo visoki, dok je drugi rekao da je emotivno vezan za plastične slamke.
U Nemačkoj, vlasnici ugostiteljskih objekata mogu biti kažnjeni s do 100.000 evra ukoliko ne poštuju nova pravila. Ipak, vlasti u najvećim nemačkim gradovima nisu mogle da pruže informacije o kaznama izrečenim prekršiocima, a većina njih deluje samo na osnovu pritužbi ili sprovodi nasumične provere.
Za razliku od Nemačke, druge zemlje, kao što je Kenija, su uvele strože mere. Kenija je zabranila plastične kese 2017. godine, uz kazne do 4 miliona kenijskih šilinga ili do četiri godine zatvora. Tokom dve godine nakon uvođenja zabrane, vlasti su registrovale nekoliko stotina hapšenja i sudskih postupaka zbog kršenja ovog zakona.
Jedan od problema sa zakonodavstvom o plastici jeste i online trgovina. Plastične slamke i pribor za jelo i dalje su široko dostupni na maloprodajnim platformama, dok neki proizvođači zaobilaze zakone tako što proizvode deblje proizvode i označavaju ih kao „višekratne“. Istraživači ukazuju na to da se ovakvi propisi često koriste kako bi se izbegle zabrane, što dodatno otežava borbu protiv otpada od plastike.
Na globalnom nivou, više od 90 zemalja je uvelo neku vrstu zabrane plastike, ali pravila se znatno razlikuju. U Nemačkoj su zabranjene samo plastične kese debljine između 15 i 50 mikrometara. Iako se u Keniji beleže bolji rezultati, i dalje se suočavaju sa problemima zbog uvoza plastičnih kesa iz susednih zemalja koje nemaju zabrane.
Studija iz 2025. godine iz SAD pokazuje da su zabrane na velikoj skali najefikasnije. Himena Banegas iz Centra za međunarodno ekološko pravo naglašava potrebu za globalnim zabranama i ograničenjem proizvodnje plastike, što je raspravljano na UN pregovorima o ugovoru o plastici. Međutim, različiti interesi između zemalja otežavaju postizanje zajedničkog rešenja.
