U poslednjih nekoliko decenija, sve je izraženiji trend povećanja broja ljudi koji ostaju sami, naročito među mlađim odraslim osobama. Iako se često pretpostavlja da je glavni uzrok tog fenomena nedostatak želje za vezom, nova istraživanja sa Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj ukazuju na to da je situacija mnogo složenija.
Studija objavljena u Journal of Personality and Social Psychology otkriva da su inteligentniji pojedinci, uz određene sociodemografske i psihološke faktore, skloniji tome da duže ostaju bez partnera. Međutim, ovaj period života bez veze može imati različite posledice po kvalitet života.
Istraživači su analizirali više od 17.000 ljudi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, uzrasta od 16 do 29 godina, prateći podatke o obrazovanju, životnoj situaciji, stanovanju i psihološkom blagostanju. Rezultati su pokazali da mladi muškarci sa višim obrazovanjem, nižim nivoom prosperiteta i oni koji žive sami ili sa roditeljima često ostaju bez veze. Nasuprot tome, deljenje stambenog prostora sa prijateljima ili cimerima može povećati šanse za pronalaženje partnera.
Jedno od pitanja koje se postavlja je zašto inteligentniji ljudi duže ostaju solo. Autori studije nisu istraživali direktne uzroke, što je suprotno ranijim istraživanjima iz 2018. godine koja su pokazala da inteligentnije osobe imaju veću verovatnoću da se venčaju i ostanu u braku. Ovaj novi uvid sugeriše da postoje složeniji psihološki i socijalni mehanizmi koji utiču na trajanje samovanja i ulazak u prvu vezu.
Uticaj dugotrajnog samovanja na kvalitet života nije pozitivan. Istraživači su pratili kako samci, u poređenju sa onima koji su u vezama, doživljavaju kvalitet života, nivo usamljenosti i depresivnost. Rezultati su pokazali da dugotrajni samci beleže pad zadovoljstva životom, porast usamljenosti i izraženiji osećaj depresivnosti, posebno u kasnim dvadesetim godinama. Nasuprot tome, ulazak u prvu vezu bio je povezan sa vidljivim poboljšanjem životne sreće i emocionalnog blagostanja.
Ova istraživanja naglašavaju važnost razumevanja socijalnih i psiholoških faktora koji utiču na samovanje, kao i činjenicu da samački život može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa izazovima usamljenosti i depresivnosti, a ovo istraživanje može pomoći u razvoju strategija za podršku tom segmentu populacije.
Ova pitanja su posebno značajna u kontekstu savremenog društva koje se suočava sa brzim promenama u načinu na koji ljudi grade veze. U digitalnom dobu, gde su online platforme za upoznavanje postale sve prisutnije, važno je razumeti kako različiti faktori, uključujući obrazovanje i socijalne interakcije, utiču na sposobnost pojedinaca da pronađu partnere.
Kako se trendovi menjaju, tako se i pristupi vezama i partnerstvima. Ova istraživanja otvorila su vrata novim pitanjima o tome kako razumeti i podržati mlade ljude koji se suočavaju sa problemima povezanim sa samovanjem. U svetlu ovih saznanja, društvo može raditi na stvaranju okruženja koje podstiče zdrave veze i emocionalno blagostanje.
Mlađe generacije, poput Generacije Z, često se suočavaju sa jedinstvenim izazovima u vezi sa romantikom i međuljudskim odnosima. Kako se razumevanje ovih fenomena razvija, tako se nadamo da će se i strategije za podršku i pomoć mladima koji se bore sa osamom i usamljenosti usavršiti, doprinoseći boljem kvalitetu života i emocionalnom blagostanju.
