Gotovo svako se ponekad zapita – zašto sam stalno iscrpljen, čak i kada dovoljno spavam? Umor nije uvek posledica nedostatka sna. Iza hroničnog osećaja iscrpljenosti često stoje neprimetni zdravstveni faktori ili sitne navike koje polako iscrpljuju telo i um. U ovom tekstu ćemo istražiti osam najčešćih, a često zanemarenih uzroka umora.
Prvi uzrok je nedostatak holina. Ovaj nutrijent je ključan za zdravlje mozga, raspoloženje i energiju, ali se o njemu retko govori. Holin se nalazi u jajima i mesu, dok ga u manjoj meri ima u povrću poput brokolija, pasulja i pečuraka. Vegetarijanci i vegani posebno su podložni njegovom manjku, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti.
Drugi uzrok umora može biti premalo sunčeve svetlosti. Vitamin D, poznat kao “vitamin sunca”, neophodan je za rad ćelija i osećaj vitalnosti. Ako veći deo dana provodite u zatvorenom prostoru, moguće je da vam nedostaje ovog vitamina. Tokom jeseni i zime, stručnjaci često preporučuju dodatak vitamina D u obliku suplemenata kako bi se nadoknadio njegov manjak.
Problemi sa štitnom žlezdom takođe mogu biti uzrok umora. Usporena štitna žlezda može usporiti metabolizam, izazvati konstantan umor, dobijanje kilograma i osećaj magle u glavi. Dobra vest je da se poremećaj lako otkriva testom krvi, a uz odgovarajuću terapiju energija se brzo vraća.
Paradoksalno, prevelike količine kafe i energetskih pića mogu iscrpeti telo. Kofein podiže nivo stresa u organizmu i može ometati kvalitet sna, što dugoročno dovodi do još većeg umora. Preporučena granica je do četiri šoljice dnevno, a saveti stručnjaka sugerišu da se s kofeinom treba postepeno oprezno.
Lekovi koji troše nutrijente su još jedan faktor koji može doprineti umoru. Neki lekovi, iako su neophodni, postepeno smanjuju nivoe vitamina i minerala u organizmu, posebno B12, magnezijum i koenzim Q10. Ako redovno uzimate terapiju, dobro je da sa lekarom razgovarate o mogućim suplementima koji bi mogli nadoknaditi gubitak nutrijenata.
Anemija je još jedan čest uzrok umora. Nedostatak gvožđa znači da krv ne prenosi dovoljno kiseonika, što dovodi do iscrpljenosti i slabosti. Crveno meso je najbolji izvor gvožđa, dok vegetarijanci mogu posegnuti za spanaćem i brokolijem. Suplementi gvožđa su česta terapija, ali uvek nakon laboratorijske potvrde nedostatka.
Sezonske alergije i polenska kijavica takođe mogu doprineti umoru. Ako imate izražene sezonske alergije, vaš imunitet je stalno “u pripravnosti”, što iscrpljuje organizam, remeti san i dodatno pojačava osećaj umora. Pored lekova, neki praktični trikovi poput tuširanja po povratku kući ili nošenja naočara na otvorenom mogu pomoći u smanjenju simptoma.
Na kraju, dehidratacija može igrati značajnu ulogu u osećaju umora. Čak i blagi manjak tečnosti utiče na koncentraciju i energiju. Dovoljno je da telo izgubi nekoliko procenata vode i već ćete se osećati iscrpljeno. Ciljajte na šest do osam čaša vode dnevno, a leti ili tokom fizičkih aktivnosti, i više. Boja urina je dobar pokazatelj nivoa hidratacije – treba da bude svetložuta.
Umor može biti uzrokovan različitim faktorima, od nedostatka nutrijenata do sezonskih alergija. S obzirom na sve navedeno, važno je obratiti pažnju na svoje telo i njegovo funkcionisanje. Ako se osećate iscrpljeno, možda je vreme da razmislite o svojim navikama i razgovarate sa stručnjakom kako biste pronašli rešenja koja odgovaraju vašim potrebama.
