Srbija se suočava s izazovima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, s obzirom na to da se očekuje da do kraja godine neće otvoriti klaster 3, usled nedostatka konsenzusa među državama članicama EU. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća jer bi to značilo da naša zemlja već četiri godine ne otvara nova pregovaračka poglavlja, a analitičari ističu da su razlozi više političke prirode nego tehničke.
Poslednji put kada je Srbija otvorila pregovaračka poglavlja bilo je u decembru 2021. godine, a od tada, rat u Ukrajini je dodatno usporio napredak naše zemlje ka EU. Iako je nedavni izveštaj Evropske komisije naveo da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3, politička situacija u EU ne daje nadu za konsenzus. Francuska i Italija su čak lobirale za Srbiju, ali do sada to nije dovelo do značajnog pomaka.
Branka Latinović, bivša ambasadorka u OEBS-u, naglašava da za otvaranje klastera 3 postoje dva ključna kriterijuma: tehnički koji obuhvata više tematskih oblasti i politički koji uključuje vladavinu prava, stanje demokratije, borbu protiv korupcije i slobodu medija. Svaka država članica EU ima pravo da proceni da li Srbija ispunjava ove uslove, a očigledno je da trenutno postoji neslaganje u vezi s političkim kriterijumima. Latinović ističe da dodatni problem predstavlja neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
S obzirom na trenutnu situaciju, Latinović smatra da je na vlastima Srbije da odluče koliko su posvećeni ispunjavanju ovih uslova, posebno kada se uporede s drugim zemljama poput Crne Gore i Albanije, koje su prepoznate zbog svojih napora na putu ka EU. Ona upozorava da bi, ukoliko se proces odugovlači, Srbija mogla imati sve veće teškoće u ispunjavanju uslova za otvaranje klastera.
Analitičarka Berta Lopez Dumenek iz briselskog Centra za evropske politike smatra da otvaranje klastera 3 trenutno ne bi bilo moguće zbog nedostatka napretka u vladavini prava. Ona naglašava da bi otvaranje klastera moglo poslati pogrešan signal građanima Srbije, posebno onima koji su proevropski orijentisani.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je sumnju u mogućnost otvaranja klastera 3 do kraja godine, naglašavajući da su vlasti uradile sve što su mogle. On je dodao da bi bio srećan ukoliko se situacija promeni, ali da je bolje da se ne izjašnjava o tome dok ne dođe do konačne odluke.
Premijerka Ana Brnabić takođe je izrazila zabrinutost u vezi s procesom proširenja, postavljajući pitanje da li se on zasniva na meritokratiji ili političkoj volji. Ona je naglasila da Srbija ispunjava sve uslove za otvaranje klastera 3, ali da se ništa ne dešava.
Brnabić je ukazala na to da bi Srbija mogla ući u 2026. godinu bez otvaranja klastera 3, što bi dodatno otežalo njen put ka EU. U poređenju sa Albanijom, koja je otvorila sve klastere u manje od dve godine, Srbija je bila daleko sporija u procesu integracije, što izaziva frustracije među građanima.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Srbija mora da preispita svoj pristup i odluči kako će dalje nastaviti sa ispunjavanjem uslova za članstvo u EU. U suprotnom, mogućnosti za napredak na tom putu će se dodatno smanjivati, a građani će se suočiti s posledicama političkih odluka i njihovih efekata na evropsku perspektivu zemlje.
