Aleksandar Lukašenko, lider Belorusije, izjavio je da njegova zemlja ne predstavlja vojnu pretnju za Ukrajinu, naglašavajući da su njegove prethodne izjave bile reakcija na pretnje iz Kijeva. U intervjuu, Lukašenko se izvinio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, rekavši: „Ako je bio uvređen, izvinjavam mu se zbog tih reči. Možda to nije trebalo da kažem, s obzirom na to da je ipak u ratu.“ On je dodao da Zelenski treba da bude oprezniji u svojim izjavama kako bi izbegao provociranje Belorusije.
Lukašenko je istakao da ne očekuje nikakvu vojnu akciju od Belorusije, posebno ne od sebe lično. On je nazvao Zelenskog „mladim i neiskusnim“ i podsetio ga da nije vojnik. Ove reči dolaze usred rastuće zabrinutosti u Kijevu da bi Belorusija mogla biti dublje uključena u ruski rat protiv Ukrajine, što dodatno pogoršava napetosti u regionu.
U maju, Zelenski je izjavio da je Kijev spreman na „preventivne“ mere protiv Moskve i beloruskog rukovodstva zbog mogućih vojnih pretnji severnoj Ukrajini. Ovo je usledilo u trenutku kada su se odvijale rusko-beloruske vojne vežbe, dok su tenzije sa NATO članicama rasle zbog dronova koji su napadali baltički region.
Zelenski je takođe rekao da, prema informacijama ukrajinske vojske, Belorusija gradi puteve prema ukrajinskoj granici i postavlja artiljerijske položaje u blizini. Ove tvrdnje su dodatno pojačale zabrinutost ukrajinskih zvaničnika.
Robert Brovdi, komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, izjavio je da je vojska identifikovala „500 potencijalnih ciljeva“ u Belorusiji, upozoravajući Lukašenka da ne ulazi dublje u ruski rat. U objavi na društvenim mrežama, Brovdi je rekao: „Prvih 500 ciljeva je već identifikovano. Besplatan i veoma praktičan savet: ne tražite nevolju sa Ukrajinom.“
U odgovoru na ovu tvrdnju, Lukašenko je zapretio da će pogoditi „veoma ozbiljan“ cilj u Ukrajini ako Belorusija bude ugrožena. Ova izjava dodatno komplikuje već napetu situaciju i stvara strahove od eskalacije sukoba.
Svetlana Tihanovska, liderka beloruske opozicije, komentarisala je Lukašenkovo izvinjenje, smatrajući ga dokazom snage Ukrajine. Ona je napisala: „Najpre je Lukašenko pozivao Ukrajinu da se preda, a sada se ‘izvinjava’ predsedniku Zelenskom. To je rezultat snage Ukrajine. Ona je razotkrila slabost diktature izgrađene na lažima, strahu i zavisnosti od Putina.“ Tihanovska je dodala da nijedno „režirano izvinjenje“ ne može izbrisati saučesništvo u agresiji, aludirajući na to da je Belorusija bila ključna baza za rusku invaziju Ukrajine u februaru 2022. godine.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije u regionu i rastuću zabrinutost u Kijevu oko potencijalnog uključivanja Belorusije u sukob. Lukašenko, čija vlast zavisi od podrške Moskve, pokušava da balansira između unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka. Dok se sukob nastavlja, a vojne vežbe i provokacije postaju sve učestalije, budućnost odnosa između Ukrajine i Belorusije ostaje neizvesna.
Kako se situacija razvija, svet će pažljivo pratiti kako će Lukašenko reagovati na sve veće tenzije i pretnje koje dolaze iz Kijeva, kao i mogućnost da Belorusija postane još jedan faktor u ovom kompleksnom i teškom konfliktu.
