Preobraženje Gospodnje, koje pravoslavni hrišćani širom sveta proslavljaju 19. avgusta, predstavlja duboko duhovno događanje i teofaniju – otkrivanje Božije slave. Ovaj praznik nije samo jedan od mnogih, već se smatra predgovorom Vaskrsenju i otkrovenjem buduće slave kojoj je čovek pozvan. Preobraženje se obeležava liturgijama, blagodarnim pojanjima i smirenom pobožnošću, a posebno se ističe značaj koji ima za verni narod.
U Jevanđelju po Mateju, opisuje se kako se Hristos popeo na Goru Tavor sa trojicom učenika – Petrom, Jakovom i Jovanom – gde je otkrio puninu svoje božanske i ljudske prirode. Njegovo lice zasijalo je poput sunca, a haljine postale bele kao svetlost. U tom trenutku, Mojsije i Ilija se pojavljuju pored Hrista, potvrđujući Njegovu ulogu kao ispunjenje Zakona i Proroka.
Na Svetoj Gori, monasi vekovima svedoče o neobjašnjivim duhovnim iskustvima tokom praznika Preobraženja. Starac Josif Isihasta opisuje miris i svetlost koji su ispunjavali hram tokom bdenija, dok Sveti Paisije Atonski ističe da je ovaj praznik jedan od najtajanstvenijih događaja u Hristovom životu. Mnogi monasi beleže neobjašnjive pojave svetlosti u manastirskim hramovima, kao i promenjenu atmosferu i mirise koji ispunjavaju crkvu u to vreme.
Značaj Preobraženja leži u otkrivanju smisla ljudskog života – zajednici sa Bogom i učešću u Njegovoj blagodati. Sveti vladika Nikolaj Velimirović naglašava da ko veruje u Hrista i drži Njegove zapovesti, taj se preobražava. Ovaj praznik nas podseća da svetlost koju Hristos donosi nije samo ideja, već sam Hristos.
Preobraženje se takođe povezuje sa Hristovim Stradanjem, kao priprema učenicima za Raspeće i Vaskrsenje. Apostoli, koji su svedočili slavi na Tavoru, kasnije su prisustvovali Hristovoj tugi u Getsimanskom vrtu. Ovaj praznik se smešta u vreme Velikogospojinskog posta, podsećajući vernike da je sjedinjenje Boga i čoveka plod smirenja, molitve i poslušanja.
Sveti Isaak Sirin piše da se duša koja ljubi Hrista preobražava i ne treba joj svetlost ovog sveta, jer svetlost koju Hristos daje je neugasiva. Preobraženje nije samo istorijski događaj, već poziv svakom hrišćaninu da pronađe svoj unutrašnji Tavor – trenutak obraćenja i osvjetljenja duše.
Savremena čuda povezana sa praznikom Preobraženja svedoče o stalnoj Božijoj intervenciji. U manastiru Preobraženja, žena iz Atine, teško obolela od raka jetre, doživela je isceljenje tokom liturgije, dok su vernici u Halkidiki posvedočili o neobjašnjivoj svetlosti koja je obasjala oltar. Slična čuda nastavljaju se događati i danas, sve više svedočeći o snazi ovog praznika.
U vremenu duhovne i moralne tame, Preobraženje nas poziva da se osvrnemo na svoj život kroz oči Božije. Podseća nas da nismo stvoreni za tamu, već za svetlost. Apostoli su čuli Božiji glas na Tavoru: „Ovo je Sin Moj ljubljeni; Njega poslušajte.“ Ako poslušamo Hrista, doživećemo svoje lično preobraženje već ovde, u ovom svetu.
Praznik Preobraženja Gospodnjeg stoga nije samo običaj, već duboko duhovno iskustvo koje poziva svakog pojedinca na preobražaj. U ovom svetlu, svaka liturgija, svaka molitva i svako obraćenje postaju prilika za prosvetljenje i približavanje Bogu. Božanska svetlost koja se otkriva u ovom prazniku može i danas osvetliti put svakom verniku, pružajući nadu i snagu u svakodnevnim borbama.
