Kineski lider Si Đinping i severnokorejski vođa Kim Džong Un su se sastali u Pekingu, u okviru prvog formalnog samita u poslednjih šest godina, gde su se obavezali na produbljivanje strateške koordinacije između svojih zemalja. Ovaj susret se odigrao nakon što su zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prisustvovali vojnoj paradi, demonstrirajući jedinstvo protiv zapadnih zemalja.
Si je ugostio Kima u Velikoj sali naroda, a nakon sastanka su zajedno imali čaj i večeru. Ova dva lidera su se poslednji put sreli na Siovoj državnoj poseti Severnoj Koreji 2019. godine. Na sastanku su potvrdili svoju posvećenost bilateralnom prijateljstvu, naglašavajući da njihova saradnja neće biti ugrožena promenama u međunarodnoj situaciji.
Si je istakao da Kina i Severna Koreja treba da ojačaju stratešku koordinaciju u međunarodnim i regionalnim poslovima kako bi zaštitile zajedničke interese. Kim je zauzvrat izjavio da će Severna Koreja „bezuslovno podržati“ Kinu u očuvanju njenog suvereniteta i razvojnih interesa. Analitičari smatraju da ovaj samit može označiti obnavljanje veza između ovih komunističkih država, nakon perioda kada se Severna Koreja sve više približavala Rusiji.
Jedna zanimljiva tačka je da tokom ovog sastanka nije pomenuta „denuklearizacija Korejskog poluostrva“, što ukazuje na promenu u pristupu prema severnokorejskom nuklearnom programu. Severna Koreja je postala zemlja pod najstrožim sankcijama u svetu zbog svog nuklearnog programa, ali su Kina i Rusija postale manje kritične prema ovom pitanju u svetlu rastućih tenzija sa zapadnim državama.
Na samitu je takođe primećeno da je Kina i Rusija 2022. godine prvi put stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja je pozivala na dodatne sankcije Severnoj Koreji. Ova situacija je dodatno naglasila promenu u međunarodnom okruženju i stavovima prema Pjongjangu.
Kimov sastanak sa Sijem se može smatrati diplomatskom pobedom za Severnu Koreju, jer je otvoreno prihvaćen njen nuklearni status. Kineski analitičari, poput Vu Ćijanga, smatraju da je ovo značajan signal za jačanje prijateljstva između Kine i Severne Koreje, dok su se pitanja denuklearizacije ostavila po strani.
U međuvremenu, tokom vojne parade povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, Si, Kim i Putin su prikazali jedinstvo novog bloka neliberalnih lidera, odlučnih da se suprotstave zapadnim normama. Ova parada je pružila Kimu priliku da se poveže sa drugim globalnim liderima, uprkos sankcijama koje trpi njegova zemlja.
Kina je decenijama bila glavni politički i ekonomski saveznik Severne Koreje, čineći više od 95% njene trgovine. Međutim, kako je Severna Koreja nastavila da razvija svoje raketne i nuklearne programe, neki analitičari su počeli da je vide kao prepreku za kineske interese.
U svetlu sve većeg zbližavanja između Severne Koreje i Rusije, neki analitičari sugerišu da je Kina zabrinuta zbog gubitka svog uticaja. S obzirom da su nedavno potpisani sporazumi o međusobnoj odbrani između Rusije i Severne Koreje, postoji zabrinutost da bi ovo moglo dodatno destabilizovati situaciju na Korejskom poluostrvu.
Zapad se plaši da bi vojna pomoć iz Rusije Severnoj Koreji mogla dodatno ojačati Kimov režim, koji već ubrzano razvija svoje nuklearne sposobnosti. Zabrinutost raste jer se čini da se u Aziji formira nova osovina koja uključuje tri nuklearne sile, što može predstavljati pretnju za globalnu ravnotežu moći.
U tom smislu, stručnjaci ukazuju na to da bi zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, trebale ozbiljno da razmotre kako će odgovoriti na ovo novo geopolitičko okruženje. Zbližavanje Kine, Severne Koreje i Rusije može imati dalekosežne posledice koje će se osećati širom sveta, a posebno u regiji Istočne Azije.
