Da li ste se ikada zapitali zašto psima oči svetlucaju kada padne mrak? Svaki vlasnik koji je prošetao svog ljubimca u večernjim satima barem jednom je primetio taj neobičan, gotovo „neonski“ odsjaj. Odgovor na ovo pitanje leži u građi njihovog oka i načinu na koji psi doživljavaju svet oko sebe.
Naime, istraživanja su pokazala da pseći vid nije isti kao ljudski. Stručnjaci objašnjavaju da psi ne raspoznaju toliko nijansi boja kao ljudi, ali imaju prednosti koje im omogućavaju da se mnogo bolje snalaze u uslovima slabog osvetljenja. Glavni razlog za sjaj u mraku je posebna struktura u zadnjem delu oka, poznata kao tapetum lucidum. Ovaj sloj funkcioniše poput ogledala – reflektuje svetlost koja ulazi u oko i vraća je nazad ka mrežnjači, čime se pojačava mogućnost vida u tami. To omogućava psima da iskoriste čak i najmanju količinu svetlosti, što ih čini višestruko osetljivijim na mrak nego što su ljudi.
Osim toga, psi imaju krupnije zenice, što znači da više svetlosti ulazi u njihova oka. Njihovo vidno polje je takođe šire – mogu da obuhvate oko 250 stepeni, dok čovek u proseku vidi oko 190 stepeni. Ova šira perspektiva omogućava psima bolji pregled okoline, naročito kada treba da uoče pokret.
Često se postavlja pitanje da li psi zaista vide u potpunom mraku. Kao i kod ljudi, i u psećim očima se nalazi mrežnjača sastavljena od ćelija osetljivih na svetlost – štapića i čunjića. Štapići su zaduženi za snalaženje pri slabom osvetljenju, a istraživanja pokazuju da psi imaju znatno više štapića nego ljudi, zbog čega mogu relativno dobro da vide čak i kada je svetla vrlo malo.
S druge strane, čunjići omogućavaju raspoznavanje boja i jasniji vid pri dnevnom svetlu. Međutim, psi imaju manje čunjića nego ljudi, što znači da su u tom smislu u izvesnom zaostatku. Dok ljudsko oko raspolaže sa oko šest miliona čunjića, kod pasa ih ima značajno manje, čime je njihov spektar boja ograničen.
Nekada se verovalo da psi svet posmatraju isključivo crno-belo, ali to nije tačno. Iako imaju dve vrste čunjića, dok ljudi imaju tri, paleta nijansi koju psi opažaju je mnogo uža. Najbolje razlikuju plavu, žutu i sive tonove. To znači da će, na primer, narandžasta ili crvena igračka bačena u zelenu travu psu izgledati gotovo isto kao i podloga. S druge strane, plavi predmet će se jasno izdvojiti iz okruženja i biće lakše uočljiv.
Dakle, sjajne oči u mraku nisu ništa natprirodno – to je samo dokaz koliko je pseći vid prilagođen noćnim uslovima. Dok ljudi traže prekidač za svetlo, psi se već sasvim dobro snalaze u tami. Ova adaptacija omogućava psima da budu odlični lovci i čuvari, čak i kada su uslovi vidljivosti loši.
Zanimljivo je da su ove karakteristike vida psima pomogle da se prilagode različitim sredinama tokom evolucije. Njihovi preci su se bavili lovom u sumraku, a sposobnost da vide u slabo osvetljenim uslovima bila je ključna za njihov opstanak. Danas, čak i kao kućni ljubimci, psi zadržavaju ove instinkte i sposobnosti, što im pomaže u interakciji sa svojim okruženjem.
U zaključku, pseće oči koje svetlucaju u mraku predstavljaju fascinantnu adaptaciju koja im omogućava da bolje funkcionišu u uslovima slabog osvetljenja. Iako se razlikuju od ljudskih, ove karakteristike vida čine pse jedinstvenim i prilagodljivim stvorenjima koja se uspešno snalaze u različitim situacijama.
