Kada je istraživač Džered Tauers postavio podvodne kamere kako bi posmatrao par kitova ubica, naišao je na zapanjujući prizor. Mlada ženka orke se približila kameri koju je postavio da snima njenog mlađeg brata, otvorila usta i ispustila mrtvu morsku pticu. Ovaj neobičan trenutak zabeležen je u vodama Britanske Kolumbije, a Tauers, izvršni direktor organizacije Bej Setolodži, opisao je situaciju za CNN. „Zatvorila je usta, zastala, očigledno posmatrajući njegovu reakciju, a mrtva ptica plutala je iznad nje,“ rekao je on.
Nakon nekoliko sekundi, mlada orka se okrenula prema kameri i ponovo progutala pticu. Ova scena nije bila jedina; nekoliko godina kasnije, Tauers je posmatrao drugu mladu ženku orke koja je ponovila sličnu akciju, ispustivši mladunče tuljana blizu njegovog čamca. Tokom svojih istraživanja, razgovarao je sa kolegama širom sveta i otkrio da su i oni imali slična iskustva sa orkam koje su im donosile hranu.
Ukupno je zabeleženo 34 slučaja u kojima su orke nudile hranu ljudima između 2004. i 2024. godine. Rezultati su objavljeni u nedavno objavljenom radu u Časopisu za komparativnu psihologiju, a Tauers i njegovi saradnici pokušavaju da objasne ovo fascinantno ponašanje. „Moguće je da iz radoznalosti istražuju kako će ljudi reagovati na takav dar,“ dodaje Tauers.
Neki istraživači smatraju da se radi o igri, ali su tu teoriju većinom odbacili, s obzirom na to da su hranu donosile orke svih starosnih grupa, a ne samo mlade jedinke. Takođe, postoji mogućnost da orke koriste plen kako bi privukle druge životinje, ali do sada nije zabeležen nijedan slučaj orki koje su napale čoveka u divljini. „Mislim da nije moguće odrediti samo jedan razlog za ovo ponašanje jer postoje osnovni mehanizmi i neposredni uzroci,“ rekao je Tauers.
U svim slučajevima osim jednog, orke su prvo čekale reakciju ljudi, a zatim ponovo uzimale hranu. Neki su je ignorisali, a samo su četiri puta prihvatili ponuđenu hranu, pri čemu su u tri slučaja potom vratili hranu u more. Ovo ponašanje može podsećati na kućne ljubimce koji donose „darove“ svojim vlasnicima, ali u divljini je veoma retko zabeleženo da predatori nude hranu ljudima.
„Na neki način, to nije iznenađujuće, jer je svako ko je bio u blizini orki doživeo koliko su one radoznale i koliko često dolazi do interakcije između njih i nas,“ rekla je Hane Strager, istraživačica koja nije učestvovala u studiji. Orke su poznate kao jedne od najinteligentnijih životinja; prema ovoj studiji, jedino ljudi imaju veći mozak u odnosu na veličinu tela. Orke su sposobne da ubijaju znatno veće životinje nego što su one same, što može značiti da imaju više hrane za deljenje.
Prema rečima Filipi Brejks, bihevioralne ekološkinje, orke mogu imati neurone povezane sa empatijom, što može objasniti njihovu sklonost ka deljenju hrane. Ovo ponašanje može biti i „altruistično“ ili jednostavno osnovna biološka funkcija.
Istraživači su otkrili da nije bilo važno gde se orka nalazila, niti da li je bila mužjak ili ženka, mladunče, mlada ili odrasla jedinka – sve su se ponašale slično. Ovi slučajevi dodatno potvrđuju sklonost orki da iniciraju interakciju s ljudima i plovilima, pružajući dragocene uvide u njihov život i ponašanje. „Nadam se da će ovo poslužiti kao podsetnik: iako je naša vrsta očigledno tehnološki naprednija od bilo koje druge na planeti, Zemlju delimo s drugim visoko razvijenim vrstama čiju dobrobit moramo uzeti u obzir u svojim postupcima,“ zaključuje Tauers.
