Poljoprivredno zemljište je u poslednjim godinama postalo predmet interesa globalnih investitora, uključujući najbogatije pojedince u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta. Ova vrsta imovine se sve više ne smatra samo osnovom za proizvodnju hrane, već i kao zaštita od inflacije, geopolitičkih rizika i nestabilnosti na finansijskim tržištima. Primer je američki milijarder Stan Kroenke, vlasnik kluba Los Anđeles Rams, koji je 2025. godine kupio skoro milion hektara rančeva u Novom Meksiku, čime je postao najveći privatni zemljoposednik u SAD-u sa ukupno 2,7 miliona hektara.
Kroenke je samo jedan od mnogih bogataša, uključujući Billa Gatesa, koji sa 275.000 hektara drži titulu najvećeg privatnog vlasnika poljoprivrednog zemljišta u SAD-u. U periodu od 2019. do 2024. godine, vrednost poljoprivrednog zemljišta u Americi je rasla prosečnom godišnjom stopom od 5,8 odsto, što potvrđuje trend rasta potražnje za ovom vrstom imovine.
U Srbiji, bogataši su takođe počeli da prepoznaju vrednost poljoprivrednog zemljišta. Nakon promena 2000. godine, došlo je do koncentracije zemljišta kroz privatizaciju i restrukturiranje poljoprivrednih kombinata. Prvi veliki kupci bili su Delta agrar, kompanija Miroslava Miškovića, koja je sticala velike površine u Staroj Pazovi, i MK komerc vlasnika Aleksandra Kostića, koji je preuzeo Agro-uniju. Ove promene su postavile temelje za dalju koncentraciju poljoprivrednog zemljišta u zemlji.
Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara njive u Srbiji u prvoj polovini 2025. godine iznosila je oko 8.550 evra, uz ekstremne rasponе, od ispod 300 do preko 80.000 evra po hektaru. Vojvodina je najskuplja regija, sa prosečnom cenom koja prelazi 15.000 evra u Južnobačkom okrugu, dok u nekim opštinama kao što je Novi Sad, cena dostiže i 20.000 evra po hektaru. U centralnoj Srbiji, cene su znatno niže, kreću se oko 2.500 do 3.000 evra.
MK Agriculture, u okviru MK grupe, obuhvata kompanije koje se bave raznim granama poljoprivrede, dok Delta agrar upravlja sa sedam poljoprivrednih imanja na oko 10.000 hektara. Iako su cene zemljišta porasle za skoro 30% između 2020. i 2025. godine, očekuje se stagnacija tržišta zbog izazova kao što su suše povezane sa klimatskim promenama. Luka Popović, generalni direktor Delta Agrara, naglašava da investitori treba da se fokusiraju na potencijal iskorišćenja zemljišta.
U Srbiji, uprkos visokoj ceni zemljišta, većina investicija se i dalje fokusira na proizvodnju, a ne na finansijske instrumente. Cene poljoprivrednog zemljišta su od 2000. godine porasle između osam i deset puta, a najplodnija zemlja u Vojvodini sada košta između 25.000 i 30.000 evra po hektaru. Ekstremni slučajevi, poput prodaje zemljišta kod Bačke Topole po ceni od 150.000 evra po hektaru, takođe su zabeleženi.
U poređenju sa zemljama u regionu, cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj iznosi oko 6.000 evra, dok je u Mađarskoj slična. Rumunija beleži više cene, oko 8.700 evra, dok su Slovenija i Austrija znatno skuplje, sa cenama od 28.000 evra i 37.600 evra po hektaru, redom.
Zanimljivo je da zvanični podaci iz Registra poljoprivrednih gazdinstava ukazuju na to da deset pravnih lica sa najvećim prijavljenim površinama u Srbiji poseduje ukupno oko 64.700 hektara, što ne odražava stvarnu koncentraciju zemljišta. Na vrhu liste je kompanija Al Dahra Srbija sa 14.583 hektara, a slede javno preduzeće „Vojvodinašume“ i PIK-Bečej, pod okriljem MK Holdinga.
Kako se situacija razvija, poljoprivredno zemljište u Srbiji se suočava sa sve većim izazovima, a investitori moraju preispitati svoje strategije i fokusirati se na dugoročne aspekte i potencijale zemljišta, posebno u svetlu klimatskih promena i promena u tržišnim uslovima.
