Mnogi vlasnici mačaka su se susreli sa situacijom kada njihov ljubimac pojede samo nekoliko zalogaja hrane, a zatim izgubi interes i ode. Iako činija ostane puna, već sledećeg dana je prazna. Novo istraživanje otkriva da ovo ponašanje nije rezultat izbirljivosti, već načina na koji mačke doživljavaju mirise.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Physiology & Behavior, apetit mačaka u značajnoj meri zavisi od mirisa hrane. Naučnici su otkrili da mačke ne prestaju da jedu jer su site, već zato što se brzo zasite istog mirisa. U eksperimentima, mačke su gubile interes za hranu čak i nakon 16 sati bez hrane kada bi im se nudila ista hrana više puta zaredom. S vremenom su jele sve manje, ali čim bi dobile nešto novo ili hranu drugačijeg mirisa, njihov apetit bi se brzo vraćao.
Ova pojava, poznata kao olfaktorna habituacija, ukazuje na to da se mačke brzo naviknu na poznat miris, zbog čega on prestaje da ih stimuliše da jedu. Kada se pojavi novi miris, dolazi do „dishabituacije“, što znači da se interesovanje za hranu ponovo budi, nezavisno od toga da li su mačke zaista gladne. Zanimljivo je da su u istraživanju mačke pokazivale interes i za hranu koju ranije nisu volele, isključivo zbog toga što im je bila nova.
Ovakvo ponašanje mačaka ima duboke evolutivne korene. Za razliku od pasa, koji potiču od životinja koje love u čoporu i često pojedu sve što im je dostupno, mačke su se razvijale kao samostalni lovci. Njihova priroda je da love manji plen više puta tokom dana, stoga su navikle da jedu u manjim količinama, ali češće. Ono što ljudima može delovati kao izbirljivost zapravo je prirodan mehanizam koji im pomaže da rasporede unos hrane i ne potroše sve odjednom.
Zanimljivo je da i ljudi imaju slične navike. Mnogi od nas se lako zasite iste hrane ako je jedemo iz dana u dan i često tragamo za raznovrsnošću. Razlika leži u tome što kod mačaka presudnu ulogu igra miris, dok je kod ljudi važniji ukus. Ako vaša mačka ne pojede sve iz činije odmah, nema razloga za brigu. Ona nije razmažena, već jednostavno prati svoje instinkte, koji su oblikovani kroz hiljade godina evolucije.
Naučnici sugerišu da vlasnici mačaka mogu poboljšati apetit svojih ljubimaca tako što će im nuditi raznovrsnu hranu ili menjati mirise kako bi stimulisali njihov interes. Na taj način, mačke će uživati u obrocima i biti manje sklone gubitku apetita. Takođe, važno je obratiti pažnju na to da mačke ne jedu samo zbog gladi, već i zbog mirisnog doživljaja koji hrana pruža.
U zaključku, razumevanje ponašanja mačaka može pomoći vlasnicima da bolje prilagode ishranu svojih ljubimaca i obezbede im zdraviji i srećniji život. Umesto da se brinu zbog izbirljivosti, vlasnici bi trebalo da istraže načine kako da obogate obroke svojih mačaka. Na kraju, mačke su fascinantna bića sa složenim instinktima, a njihovo ponašanje može mnogo reći o njihovim potrebama i željama.
