Bljuzgavica, složena od vode, snega i leda, predstavlja jedan od najrizičnijih zimskih fenomena u saobraćaju. Iako na prvi pogled kolovoz može izgledati samo vlažno, upravo ta varljiva pojava često dovodi do velikog broja saobraćajnih nezgoda. Vozači se često ne pripreme dovoljno za ovakve uslove, što može imati ozbiljne posledice.
Jedan od glavnih problema sa bljuzgavicom je drastično smanjeno prianjanje pneumatika na podlogu. Ova smesa stvara klizavi sloj između guma i asfalta, delujući poput maziva. U takvim uslovima put kočenja može se produžiti i do tri puta, a automobili gube stabilnost, posebno prilikom kočenja ili skretanja. Ova „kaša“ se može zadržavati u lukovima točkova, gde može da se zaledi, otežavajući okretanje točkova i izazivajući neujednačeno kočenje.
U zimskim uslovima, rizik od akvaplaninga povećava se u odnosu na letnje mesec. Bljuzgavica i voda se skupljaju u udubljenjima na putu, što može dovesti do gubitka kontakta guma sa podlogom. Kada se to dogodi, vozač gubi kontrolu nad vozilom, a volan postaje neefikasan. Čak i pri brzinama iznad 55 kilometara na sat, rizik od akvaplaninga je ozbiljan.
Jedan od najopasnijih aspekata bljuzgavice je nevidljivi led koji se često krije ispod nje. Vozači nemaju upozorenje dok ne počnu da klize, a ovakve situacije su učestale na mostovima, nadvožnjacima i u senovitim delovima puta. Na ovakvim podlogama, put zaustavljanja može se produžiti dva do tri puta u odnosu na suv asfalt, čak i sa sistemima kao što je ABS koji sprečava blokiranje točkova.
Osim povećanog rizika od nezgoda, bljuzgavica može izazvati i tehničke probleme na vozilu. Ona se lako lepi ispod automobila i oko točkova, gde može da se zaledi. U ekstremnim slučajevima, može doći do delimičnog blokiranja točkova ili zamrzavanja kočnica, što dodatno povećava rizik od gubitka kontrole.
Takođe, loša vidljivost predstavlja dodatnu opasnost. Voda, so i prljavština brzo prekrivaju šoferšajbnu, farove i retrovizore, smanjujući preglednost. Prskanje bljuzgavice od drugih vozila dodatno otežava vožnju, posebno na otvorenim putevima. Ako se stakla i svetla ne čiste redovno, vozači lako mogu prevideti pešake i saobraćajne znakove.
Vozači bi trebali obratiti posebnu pažnju na određene rizične situacije kada voze po bljuzgavici. Ovo uključuje skretanja i kružne tokove, gde je podloga često klizavija nego što izgleda, kao i kočenje ispred semafora i pešačkih prelaza zbog znatno dužeg zaustavnog puta. Promena trake takođe može izazvati naglo zanošenje, dok mostovi i nadvožnjaci brže hlade i prvi se lede.
Uzimajući u obzir sve ove rizike, vozači treba da smanje brzinu, drže veće odstojanje i primenjuju blage pokrete volana i pedala. Bljuzgavica ne prašta greške, pa je oprez ključan za sigurnu vožnju. U ovim uslovima, svaka greška može lako dovesti do nesreće, stoga je bitno biti ekstra pažljiv i svestan mogućih opasnosti na putu.
