Pojedini zaposleni u Srbiji suočili su se sa neprijatnim iznenađenjem prilikom isplate plata nakon korišćenja godišnjeg odmora. Naime, mnogi su primili manju zaradu nego što su očekivali, a objašnjenje koje su dobili od strane poslodavaca bilo je da se zarada za vreme godišnjeg odmora obračunava na osnovu prosečne plate iz prethodnih 12 meseci. Ova situacija izazvala je sumnje i nedoumice među radnicima, posebno onima koji su nedavno započeli rad ili su promenili poslodavca.
Aleksandar Trifunović, poreski savetnik i osnivač računovodstvene agencije, izjavio je za „Euronews Srbija“ da zaposleni ima pravo na naknadu koja se obračunava na osnovu prosečne zarade koju je ostvario kod poslodavca u prethodnih 12 meseci, u skladu sa ugovorom o radu. Ukoliko zaposleni nije radio svih 12 meseci pre odlaska na godišnji odmor, onda se osnovica za obračun naknade određuje na osnovu perioda u kojem je zaposleni aktivno radio.
Trifunović je takođe napomenuo da, u slučaju da zaposleni promeni firmu i koristi godišnji odmor u novoj kompaniji, prosek naknade se računa za vreme provedeno u novoj firmi. To znači da se zarada za godišnji odmor može značajno razlikovati zavisno od trajanja radnog odnosa i promena poslodavaca.
Osnova za obračun naknade za vreme godišnjeg odmora obuhvata različite elemente. Prema rečima Trifunovića, to uključuje osnovnu zaradu iz ugovora, deo zarade za radni učinak, kao i sve druge uvećane zarade koje proizlaze iz rada na praznik, noćnog rada ili prekovremenog rada. Takođe, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog uspehu poslodavca, kao što su nagrade i bonusi, takođe se uzima u obzir.
Advokatica Staša Kneselac je dodala da se, ukoliko zaposleni u firmi radi tri meseca pre odlaska na odmor, plata obračunava na osnovu proseka zarade za taj period. U ovom slučaju, umanjena zarada usled korišćenja bolovanja takođe se uzima u obzir prilikom obračuna proseka.
Zakon o radu u Srbiji propisuje da zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora. Dodatno, postoje kriterijumi koji se koriste za povećanje dužine godišnjeg odmora, kao što su doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo i stručna sprema. Advokat Lazar Borozan naglasio je da je zakon eksplicitno definisao da se dužina godišnjeg odmora mora povećati ukoliko se ispune određeni kriterijumi, što znači da ne zavisi od dobre volje poslodavca.
U svetlu ovih informacija, zaposleni u Srbiji treba da budu svesni svojih prava kada je reč o godišnjem odmoru i isplati plata. Prava radnika u vezi sa godišnjim odmorom, kao i način obračuna zarade, trebaju biti jasna kako bi se izbegle nesuglasice i neprijatnosti. U slučaju bilo kakvih nedoumica, preporučuje se da se zaposleni obrate stručnjacima za radno pravo ili računovodstvu radi dodatnih objašnjenja i saveta.
Na kraju, važno je napomenuti da se prava na godišnji odmor i obračun plata lično odnose na svakog zaposlenog, a razumevanje ovih pravila može pomoći u izbegavanju budućih problema. U trenutku kada se suočavaju sa smanjenim primanjima, zaposleni bi trebalo da provere sve relevantne informacije i da se konsultuju sa svojim poslodavcem ili pravnicima kako bi zaštitili svoja prava.
