Pristupanje Evropskoj uniji (EU) na Islandu već dugo nema snažnu podršku, ali se situacija menja nakon izjava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem preuzimanju Grenlanda. Politico je ekskluzivno objavio da će Island ove godine održati referendum o nastavku procesa pristupanja EU, što mnogi tumače kao reakciju na poteze Bele kuće. Island se pominje kao jedna od budućih članica EU, zajedno sa Ukrajinom i Crnom Gorom, što postavlja pitanje zašto se ova zemlja našla na putu ka članstvu u Uniji.
U razgovoru za Euronews, urednik Serđo Kantone ističe da je Island već imao pokušaje da postane deo EU i da je trenutno član Evropske ekonomske oblasti, što mu omogućava pristup jedinstvenom tržištu. Prema njegovim rečima, većina pregovora o pristupanju je završena i Island je spreman za ulazak u EU. Takođe, zemlja je deo Šengenskog sporazuma, što dodatno olakšava njenu integraciju u evropske strukture.
Kantone podseća na pokušaj pristupanja EU iz 2009. godine, kada je, usled globalne finansijske krize, došlo do panike i urušavanja bankarskog sistema na Islandu. Tada su Islanđani uspeli da stabilizuju svoje banke uz pomoć Britanije i Holandije, ali nisu postigli dogovor sa EU o ribarstvu, koje čini značajan deo njihovog BDP-a.
Trenutne ekonomske okolnosti, uključujući carine koje je Tramp uveo Islandu, dovode u pitanje da li će se zemlja brzo odlučiti za pristupanje EU. Kantone smatra da se ne može reći da su današnje trgovinske i ekonomske prilike toliko teške da bi primorale Island da uđe u Uniju. On naglašava da je situacija 2009. godine bila znatno gora, kada su banke propadale, dok je danas ekonomska situacija na Islandu bolja nego u nekim zemljama EU.
Ipak, opšte ekonomsko stanje i bezbednosna pitanja stvaraju uslove za razmatranje ulaska Islanda u EU. Kantone ističe da je to strateška odluka koja se može doneti na kratki rok, ali da na srednji rok ne postoje jaki ekonomski razlozi za pristupanje. Na duži rok, međutim, postoji strah od izolacije, s obzirom na to da je Island mala i prilično izolovana zemlja. Ovaj strah proizilazi iz potrebe za stabilnošću i bezbednošću, koja se može obezbediti integracijom sa anglofonim svetom, uključujući SAD, Kanadu i Veliku Britaniju.
Kantone zaključuje da se Islanđani suočavaju sa nadolazećom opasnošću koja dolazi iz globalnog konteksta, ali da kratkoročni ekonomski razlozi nisu dovoljni da ih nateraju na brz ulazak u EU. Njihova mala veličina i izolovanost čine ih opreznim prema budućim izazovima koje bi mogli doneti trenutni globalni trendovi.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će Island morati da pažljivo razmotri svoje opcije i strategije u vezi sa pristupanjem EU, uzimajući u obzir kako unutrašnje, tako i spoljašnje faktore koji oblikuju njegovu budućnost.
