U želji da se hranimo zdravije, mnogi od nas započinju odabirom hleba. Hleb se nudi u raznim varijantama, sa različitim nazivima, bojama i sastojcima, a često se veruje da su te alternative zdravije od običnog belog hleba. Međutim, kada se pažljivo pročitaju sastojci na deklaraciji, može se primetiti da neki „zdravi“ hlebovi sadrže čak do 10 grama šećera na 100 grama proizvoda, što je znatno više od običnog hleba.
Prema rečima stručnjaka, hleb može biti dobar izvor vlakana, proteina i esencijalnih vitamina, ali se u njemu često nalaze i loši sastojci, poput prekomernog šećera. Idealna količina šećera u hlebu treba da bude između 0 i 5 grama na 100 grama, dok čak i manje količine mogu imati negativan uticaj na zdravlje. U trgovinama širom Srbije, međutim, postoje hlebovi koji sadrže više od 9, pa čak i 10 grama šećera, što naglašava važnost pažljivog čitanja deklaracija.
Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine, ističe da je najzdraviji hleb onaj od celog zrna žitarica, a domaći hleb je često najbolji izbor. Hleb se pravi pečenjem testa, a osnovni sastojci su brašno i voda. Pored toga, mogu se dodati so, kvasac, seme i začini, dok bi količina šećera trebala biti minimalna. Prekomerna upotreba šećera može pogoršati zdravlje i stvoriti zavisnost.
U industrijskoj proizvodnji hleba često se koristi više šećera kako bi se postigao sladak ukus koji stvara zavisnost kod potrošača. Kada se jednom naviknemo na ukus hleba sa šećerom, verovatnije je da ćemo ga ponovo kupovati, što može dovesti do povećane potrošnje šećera.
Iako je šećer potreban organizmu u određenim količinama, sve češće se ističe negativan uticaj dodanog šećera, posebno u hlebu. Prekomerna konzumacija šećera povezuje se sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i druge hronične bolesti.
Dragaš naglašava da je domaći hleb, posebno onaj pripremljen od integralnog brašna, mnogo zdraviji izbor. U prodavnicama se često nude različiti hlebovi sa oznakama kao što su „produžena svežina“, „bez aditiva“ ili „bez glutena“. Međutim, potrošači bi trebali obratiti pažnju na sastojke i birati proizvode sa što kraćim deklaracijama, jer to obično znači da sadrže manje aditiva i veštačkih sastojaka.
Pored šećera, industrijski hleb može sadržati i previše aditiva, a neki ljudi su preosetljivi na gluten, što može izazvati razne zdravstvene probleme. Zakon propisuje obavezno navođenje glutena na deklaracijama proizvoda, jer njegovo prisustvo može izazvati intoleranciju ili celijakiju kod nekih potrošača.
Dragaš takođe skreće pažnju na speltu, jednu od najstarijih vrsta pšenice, koja se smatra najzdravijom i najmanje genetski promenjenom. Domaći hleb, pripremljen od kvalitetne mešavine integralnog brašna, može biti ukusan i nutritivno bogat. U pripremi domaćeg hleba važno je primeniti pravilo „manje je više“ i koristiti što jednostavnije sastojke.
Zaključak je da je domaći hleb često bolji izbor od industrijski proizvedenih hlebova, posebno onih sa visokim sadržajem šećera. Potrošači bi trebali biti svesni sastojaka u hlebu koji kupuju i birati one sa što manje aditiva i dodanog šećera, kako bi očuvali svoje zdravlje.
