Napojnica, ili bakšiš, predstavlja svakodnevnu praksu u ugostiteljstvu, ali se pitanje njenog oporezivanja pokazuje kao veoma složeno i često neuređeno. Dok gosti napojnica koriste kao način zahvalnosti za dobru uslugu, za državu je to već decenijama nerešeno poresko pitanje koje stvara probleme zaposlenima i poslodavcima.
Većina ljudi priznaje da je nekada ostavila bakšiš, ali retko ko zna da takvi prihodi, ukoliko nisu prijavljeni, formalno podležu kršenju zakona. U Evropi se praksa napojnica značajno razlikuje. Na primer, Hrvatska je prošle godine precizirala poreski tretman: do 3.360 evra godišnje po zaposlenom napojnica se ne oporezuje, dok se iznos preko te granice oporezuje stopom od 20%. Ovo je omogućilo da bakšiš bude uvršten u fiskalni sistem, bez obzira na to da li je naplaćen u gotovini ili putem kartice.
U Srbiji se napojnica smatra važnim delom prihoda zaposlenih u ugostiteljstvu, ali se u praksi gotovo nikada ne oporezuje. Ova tema je otvorena na nedavnom kongresu Hotelijera i restoratera, gde je istaknuto da se svakodnevna praksa u ugostiteljstvu sukobljava sa zakonskim obavezama, što često stvara nedoumice oko oporezivanja bakšiša. Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine naglasila je da je Ministarstvo finansija ove godine objavilo dva mišljenja o napojnicama, ali je odgovornost prebačena na zaposlene da sami prijave primljeni iznos i popune obrazac za samooporezivanje.
U današnje vreme, kada se sve više koristi digitalno plaćanje, bakšiš više nije isključivo u gotovini, što dodatno komplikuje situaciju. Đenić je istakla potrebu za razmatranjem načina regulisanja napojnica putem POS terminala i elektronskih platformi.
Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group, rekao je da je HORES podneo inicijativu za uređenje pitanja napojnica, ali tako da bakšiš ostane dobrovoljan čin na osnovu zadovoljstva uslugom. Prema njegovim rečima, situacija u ugostiteljstvu je neujednačena; neki objekti izbegavaju primanje napojnica zbog straha od prekršaja, dok drugi omogućavaju ostavljanje bakšiša karticom. On je takođe ukazao na nedostatak sinhronizacije između terminala i fiskalnih računa, što dodatno otežava proces oporezivanja.
Udruženje ugostitelja smatra da bi napojnica trebala biti izuzeta od oporezivanja, ili barem do određenog godišnjeg iznosa, kao što je to slučaj u Hrvatskoj. Poreski savetnik Aleksandar Vasić naglasio je da bakšiši zakonski spadaju u oporezive prihode, ali se u praksi porez gotovo nikada ne naplaćuje. Ministarstvo finansija je, prema njegovim rečima, u januaru izdalo mišljenje da je napojnica prihod fizičkog lica i da podleže oporezivanju kao „drugi prihod“.
Iako se radi o tradiciji, Vasić naglašava da se u praksi taj prihod najčešće daje u gotovini. Obaveza prijave i plaćanja poreza pada na konobara ili osobu koja prima napojnicu, što je zakonom propisano, ali se često ne sprovodi. On postavlja pitanje zašto se propisi ne primenjuju, sugerišući da je reč o neprimenljivosti zakona ili o nedostatku kontrole.
Ono što ostaje kao ključno pitanje je kako pravila o oporezivanju napojnica mogu da budu unapređena kako bi se zaštitili interesi zaposlenih u ugostiteljstvu, a istovremeno obezbedila transparentnost i poštovanje zakona. U svakom slučaju, potreba za jasnijim regulisanjem i razumevanjem pravnog okvira oko napojnica postaje sve očiglednija, kako bi se stvorila pravednija i održivija praksa u ovoj važnoj industriji.
