Nafta ubrzano pojeftinjuje, a cene goriva u Srbiji su u poslednje vreme takođe u opadanju, što se pozitivno odražava na budžet građana. U proteklih mesec dana, cena dizela smanjena je za osam dinara, dok je benzin pojeftinio za sedam dinara. Iako je značajno smanjenje cene nafte na berzama delimično uticalo na maloprodajne cene goriva, to nije nužno loša stvar, kako navodi Bloomberg Adria.
Cena barela nafte marke Brent, koja se sastoji od 159 litara, u sredu je iznosila nešto više od 60 dolara. Od početka godine, cena barela je pala za više od 20 procenata, a u poslednjih godinu dana smanjena je za skoro 28 procenata. Ove cene su na najnižem nivou od prvog kvartala 2021. godine.
Prema aktuelnim cenama goriva koje važe od 30. aprila, litar dizela u Srbiji košta 188 dinara, dok se cena benzina kreće oko 176 dinara po litru. Država je nastavila da kontroliše cene goriva i ove godine. Uredba o ograničavanju cena naftnih derivata doneta je u februaru 2022. godine, a njen cilj je očuvanje životnog standarda građana usled svetske energetske krize. Svake nedelje se objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina. Vozači su u februaru plaćali najviše cene goriva godine, kada je litar dizela iznosio 204 dinara, a benzina 189 dinara.
Tilen Šarlah iz slovenačke kompanije Acex ističe da postoji više razloga za nagli pad cena nafte. OPEC+, posebno Rusija i Saudijska Arabija, prvobitno je ograničio proizvodnju, ali je u poslednjih meseci postepeno povećao proizvodnju sa ciljem vraćanja tržišnog udela, verovatno kao odgovor na slabiju potražnju ili geopolitičke pritiske. OPEC je nedavno odlučio da poveća proizvodnju za 411.000 barela dnevno.
Šarlah takođe navodi da je potražnja u Kini, koja je najveći svetski uvoznik nafte, manja od očekivane. „Sjedinjene Američke Države brzo reaguju na više cene svojom proizvodnjom nafte iz škriljaca, što ograničava rast cena na duži rok,“ dodaje on. Američka proizvodnja nafte, iako se rast usporava, i dalje dostiže rekordne nivoe, dok stagnira i uvoz nafte u Indiji.
Analitičari očekuju niže cene nafte u budućnosti, a Šarlah predviđa fluktuacije, ali relativno niže cene u rasponu od 55 do 70 dolara po barelu. „Mogle bi da padnu niže u slučaju jakih šokova na strani potražnje,“ upozorava on. Očekivanja u vezi sa potražnjom u velikoj meri zavise od ekonomskog rasta, buduće proizvodnje OPEC-a i makroekonomske neizvesnosti.
U Srbiji, iako su cene goriva opale, one i dalje nisu toliko niske koliko bi mogle da budu. Na cenu značajno utiču državne dažbine, rafinerijske marže i drugi tržišni faktori. Miloš Đaković, analitičar Bloomberg Adrije, napominje da državne dažbine čine oko 48 do 50 procenata ukupne maloprodajne cene dizela i benzina, što je više nego u Hrvatskoj i Sloveniji.
Vlada Srbije je u februaru donela odluku o usklađivanju akciza s godišnjim indeksom potrošačkih cena za 2024. godinu. Akcize na gorivo su povećane, a nova akciza na olovni benzin iznosi 74,54 dinara, dok je za bezolovni povećana na 70,11 dinara.
Osim toga, tržište nafte u Srbiji dodatno opterećuje neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije, koja se suočava sa američkim sankcijama. Sankcije, koje su prvobitno trebale da stupe na snagu 27. februara, odložene su više puta, a sada su zakazane za 27. jun.
U zaključku, iako su cene goriva u Srbiji u opadanju, one i dalje ostaju visoke usled različitih faktora, uključujući državne dažbine i međunarodnu situaciju na tržištu nafte. Budućnost cena nafte zavisiće od globalne potražnje, proizvodnje i geopolitike.
