Evropska leta postaju duža i toplija, a nova studija pokazuje da bismo mogli imati mnogo više vrelih dana u godini. Iako su ovi trendovi primećeni već neko vreme, istraživači su sada utvrdili da trenutni obrasci klimatskih promena podsećaju na one od pre 6.000 godina. Dr Selija Martin-Puertas, vodeća istraživačica sa Odeljenja za geografiju na Rojal Holovej univerzitetu, objašnjava da je ova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, fokusirana na analizu mulja iz evropskih jezera, koji pruža dragocene informacije o klimatskim promenama tokom poslednjih 10.000 godina.
U studiji je analiziran „pojasni temperaturni gradijent“, odnosno razlika u temperaturi između Arktika i ekvatora, koja ima ključnu ulogu u određivanju vremenskih obrazaca u Evropi. Kako se Arktik zagreva, temperatura između ovih regiona se smanjuje, što usporava vazdušne struje i produžava letnje vremenske obrasce, uključujući toplotne talase. Prema rezultatima studije, za svaki stepen Celzijusa smanjenja ovog gradijenta, letnja sezona se produžava za otprilike šest dana. Ako se trenutni trendovi zagrevanja nastave, Evropa bi mogla do 2100. godine doživeti dodatnih 42 letnja dana, a moguće je čak i osam meseci letnjeg vremena do kraja veka.
Ova situacija podseća na tople periode u Evropi pre 6.000 godina, kada su letnji dani trajali gotovo 200 dana. Iako su temperaturni gradijenti oduvek postojali, emisije gasova sa efektom staklene bašte značajno ubrzavaju zagrevanje Arktika, koji se trenutno zagreva do četiri puta brže od globalnog proseka. Dr Laura Bojal, jedna od autorki studije, naglašava da istraživanje pokazuje da su trenutne promene klimatskog sistema Zemlje ponavljajuća karakteristika, ali da se sada razlikuju po brzini, uzrocima i intenzitetu.
Autori studije takođe napominju da na promene letnjih obrazaca utiču i drugi faktori, uključujući ljudske aktivnosti koje mogu izazvati pozitivne i negativne povratne petlje. Evropa se, kao kontinent koji se najbrže zagreva, suočava s posebnim izazovima, posebno u urbanim sredinama gde efekat urbanog toplotnog ostrva doprinosi zadržavanju toplote u asfaltu i betonu.
Analiza objavljena u okviru istraživanja „Climate Resilience for All“ obuhvatila je temperaturne podatke iz 85 gradova širom sveta, a rezultati su pokazali da se „sezone vrućine“ više ne javljaju isključivo tokom leta. Na primer, Atina je imala dugu sezonu vrućine koja je trajala od sredine maja do početka oktobra, dok je Tirana zabeležila 143 dana ekstremne toplote. Gradovi poput Lisabona i Madrida takođe su imali duge periode visokih temperatura, od 136 i 119 dana, redom.
Ranija istraživanja su pokazala da je ljudski izazvano klimatsko zagrevanje prošle godine donelo dodatni mesec ekstremne vrućine za oko polovinu svetske populacije. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim akcijama u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja na nove klimatske uslove. Povećanje broja vrelih dana može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, poljoprivredu, ekosisteme i infrastrukturu.
U svetlu ovih nalaza, važno je da se prepoznaju nužne mere za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na nove realnosti sa kojima se suočavamo. Zajednički napori međunarodne zajednice, lokalnih vlada i pojedinaca su od suštinskog značaja za očuvanje ekosistema i obezbeđivanje održive budućnosti. Klimatske promene već utiču na svakodnevni život i zahtevaju našu pažnju i delovanje.
