Naša zemlja je dom brojnim retkim, ugroženim i strogo zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, podseća portal Klima 101 na svom Instagramu. Među njima se nalaze i orao krstaš i Pančićeva omorika, koji su najpoznatiji građanima Srbije, ali i druge vrste kao što su ris, skakavac, balkanski vijun, retka gljiva gamsia batmanii i mrka alga bodanella lauterborni.
Orao krstaš, koji krasi nacionalni grb Srbije, bio je doveden na ivicu opstanka pre jedne decenije kada je u Srbiji postojala samo jedna gnezdeća para. Danas, zahvaljujući naporima Društva za zaštitu i proučavanje ptica, u Vojvodini se nalazi više od 30 gnezdećih parova, što je značajan napredak u očuvanju ove vrste. Ovaj orao je simbol prirodne lepote Srbije i predstavlja važan deo našeg ekosistema.
Risovi, takođe strogo zaštićena vrsta, suočavaju se sa problemima u reprodukciji jer ne mogu lako preći Dunav ka Rumuniji, gde je njihova populacija jača. Naime, risovima je potreban sloj leda da bi prešli reku, a zbog klimatskih promena taj sloj leda nije bio prisutan više od decenije. Ova situacija dovela je do smanjenja genetske raznolikosti risova u Srbiji, jer se razmnožavaju jedinskim u srodstvu.
Pančićeva omorika, koja se nalazi na crvenoj listi ugroženih vrsta, opstaje samo oko srednjeg toka Drine, pretežno na Tari. Ova vrsta, poznata po svojoj lepoti, ugrožena je klimatskim promenama koje značajno utiču na njen ekosistem. Sličan problem ima i skakavac, koji živi na Tari i Mokroj Gori, a takođe se suočava sa negativnim uticajem klimatskih promena.
Na Međunarodni dan biodiverziteta, Klima 101 ističe prisustvo balkanskog vijuna, endemita Balkana koji živi isključivo u čistim rekama. Ova retka riba otkrivena je u reci Studenici, nedaleko od istoimenog manastira, zahvaljujući istraživačima koji su se bavili proučavanjem biodiverziteta. Njena prisutnost u vodi je indikator ekološke ravnoteže i kvaliteta životne sredine.
Pored riba, u Srbiji su otkrivene i retke vrste gljiva. Gamsia batmanii je mikrogljiva nazvana po popularnom junaku Betmenu, a pronađena je u Sesalačkoj pećini kod Sokobanje. Ova gljiva je izolovana sa tela pećinskog slepog miša, što dodatno naglašava značaj očuvanja biodiverziteta i prirodnih staništa.
Mrka alga bodanella lauterborni, koju je pronašla biološkinja Aleksandra Rakonjac na planinskim izvorima Vlasine, izuzetno je retka vrsta koja je poslednji put zabeležena pre pet decenija u Bodenskom jezeru. Njeno ponovno otkriće na mapi Srbije predstavlja važan korak u očuvanju vode i ekosistema, ukazujući na značaj zaštite prirodnih resursa.
Ove retke i ugrožene vrste predstavljaju ne samo bogatstvo prirode Srbije, već i našu odgovornost da ih zaštitimo i očuvamo za buduće generacije. Klimatske promene, zagađenje i gubitak staništa predstavljaju ozbiljne pretnje ovim vrstama, pa je važno da se preduzmu mere zaštite i održivog upravljanja prirodnim resursima. Očuvanje biodiverziteta nije samo ekološki imperativ, već i kulturni i etički zadatak koji svi imamo.
U svetlu ovih informacija, važno je da se javnost edukuje o značaju ovih vrsta i ekosistema, kako bi se podstakla zaštita prirode i promovisala održiva praksa. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da retke vrste prežive i prosperiraju u našem okruženju.
