Zaposleni u Evropskoj komisiji (EK) sve više traže promene u radnim uslovima, uključujući smanjenje radnog vremena, povećane mogućnosti za rad na daljinu iz inostranstva, kao i bolju zaštitu od sagorevanja (burnout) na poslu. Ove zahteve izneli su tokom hibridnog sastanka s radnom grupom koja se bavi izmenama radnih praksi. Najveća pažnja na ovom sastanku bila je posvećena ideji o smanjenju radne nedelje ispod 40 sati, što se može smatrati signalom za promene u pristupu radu u okviru EU.
Evropski komesar za javnu upravu, Pjotr Serafin, upozorio je zaposlene da smanje očekivanja, naglašavajući da se revizija poslovnih praksi sprovodi u kontekstu teških pregovora o novom budžetu EU, gde vlade država članica nisu voljne da podrže širenje administrativnog aparata. Serafin je istakao da je predložio dodavanje 2.500 novih službenika u budžetu Komisije, ali je ovaj predlog gotovo jednoglasno odbijen od strane članica EU.
Jedna od ključnih tačaka koju su zaposleni izneli jeste zahtev za minimalno 30 dana rada na daljinu iz inostranstva, što je dobilo značajnu podršku. Međutim, ovaj predlog je odbijen, s obzirom na to da je trenutna praksa koja omogućava samo deset dana rada na daljinu, prema rečima Serafina, dovoljna.
Zaposleni su takođe ukazali na sve veće opterećenje, emocionalno i intelektualno isključenje, kao i na rastući broj slučajeva sagorevanja na poslu. Jedna od službenica, Ivanka, izjavila je da „nismo dovoljno prepoznati kao najveća vrednost Komisije“, što ukazuje na to da postoji potreba za boljem priznavanju i podrškom zaposlenima.
S druge strane, glavni menadžer ljudskih odnosa u EK, Stiven Kvest, negirao je te navode, ističući da je dobrobit zaposlenih prioritet Komisije. Takođe, bivša generalna sekretarka Komisije, Ketrin Dej, koja vodi spoljašnje konsultacije u procesu izmena radnih praksi, demantovala je da se razmatra ukidanje stalnih radnih mesta, naglašavajući da to nije svrha radne grupe.
Ipak, Dej se suočila s pitanjima o tome da li su članovi radne grupe previše stari i nisu u skladu s potrebama savremenog radnog mesta. Pitanja poput „Zar mlađi zvaničnici, umesto penzionisanih, ne bi trebalo da budu deo grupe?“ i „Koga Dej predstavlja, penzionere?“ ukazuju na zabrinutost zaposlenih da vođstvo ne razume njihove potrebe i izazove.
Kako navodi briselski portal, konačne preporuke za izmene u načinu rada Komisije Serafin će predložiti predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen i ostalim komesarima do kraja 2026. godine. Ove preporuke će predstavljati ključne smernice za buduće delovanje Komisije, a očekuje se da će se fokusirati na poboljšanje radnih uslova i povećanje efikasnosti unutar institucije.
Ove promene i zahtevi za poboljšanjem radnih uslova u EK dolaze u vreme kada se čini da se institucije EU suočavaju s novim izazovima i pritiscima, kako unutrašnjim tako i spoljašnjim. Zaposleni u EK su očigledno svesni svojih vrednosti i očekuju da će njihovi zahtevi biti ozbiljno razmatrani u svetlu trenutnih promena i potreba za modernizacijom radnog okruženja.
