Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izneo je oštru kritiku na račun Zapada, tvrdeći da se nastoji stvoriti niz teškoća za pravoslavni svet. U razgovoru za RIA Novosti, na marginama Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Dodik je naglasio da su ti napori usmereni na uništavanje crkvenih institucija i smanjenje uticaja crkvenih lidera, što, prema njegovim rečima, dovodi do potkopavanja poverenja u crkvu i veru.
Dodik je rekao: „Apsolutno je jasno da Zapad želi da stvori što više teškoća za pravoslavni svet, kome pripadam.“ Ove njegove reči oslikavaju duboku zabrinutost zbog pokušaja da se umanji značaj crkvenih jeraraha i sveštenika. On je osudio kontradikciju Zapada koji javno poziva na slobodu veroispovesti, dok istovremeno napada pravoslavlje.
Posebno je istakao da se iza ovih napada kriju pokušaji „opkoljavanja Rusije“ i slabljenja njenog uticaja, što uključuje i aktivnosti usmerene protiv Ruske pravoslavne crkve. „Preduzeti su nepovoljni koraci protiv Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini, i to je samo dokaz da oni neće odustati,“ naglasio je Dodik.
Dodatno, predsednik Republike Srpske kritikovao je i postupke vlasti u Jermeniji, posebno u vezi sa hapšenjem biznismena i filantropa Samvela Karapetjana. Karapetjan je optužen zbog navodne podrške Jermenskoj apostolskoj crkvi i kritikovao je vlasti zbog njihovih postupaka prema crkvi. „U ovim teškim vremenima za našu braću u Jermeniji, izražavam reči podrške u ime svih nas koji ispovedamo pravoslavlje,“ rekao je Dodik, naglašavajući pravo na širenje vere i molitvu za mir i dostojanstvo ljud.
Karapetjan, poznat po velikim donacijama kroz svoju Fondaciju Tašir, koja ulaže u očuvanje istorijskog nasleđa, obnovu crkava, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i pomoć onima kojima je najpotrebnije, nije priznao krivicu i nazvao je jermenske vlasti „nesolventnim“.
Ove izjave Dodika ukazuju na sve veću napetost između pravoslavnih zajednica i zapadnih država, koje se bore za uticaj u regionu. Dodikova retorika može se posmatrati kao deo šireg narativa koji se sve više čuje među političarima u regionu, a koji se protive zapadnim pritiscima i podržavaju tradicionalne vrednosti svojih naroda.
Ono što je posebno zanimljivo jeste kako se ove tenzije reflektuju na međunarodnu scenu, gde se pravoslavne crkve često nalaze na meti kritika ili pokušaja marginalizacije. U tom kontekstu, Dodikove reči mogu biti viđene kao poziv na jedinstvo među pravoslavnim narodima i kao osuda onih koji pokušavaju da oslabe njihovu veru i institucije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se pravoslavni svet suočava s izazovima koji dolaze iz različitih pravaca. Od pokušaja da se umanji uticaj crkvenih vođa do hapšenja onih koji se usude da kritikuju vlasti, pravoslavne zajednice se nalaze u teškoj poziciji. Dodikova izjava može se tumačiti kao signal da se takvi napadi neće lako zaboraviti i da će se nastaviti borba za očuvanje pravoslavne vere i identiteta.
Kao zaključak, Dodikova izjava na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu osvetljava sve veće tenzije između Zapada i pravoslavnog sveta, ističući važnost očuvanja crkvenih institucija i verovanja u svetlu savremenih izazova. U svetlu ovih reči, pravoslavni svet se suočava s pitanjima identiteta, slobode veroispovesti i otpornosti na spoljne pritiske, dok se nastavlja borba za očuvanje svoje verske tradicije i kulture.
