Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izrazio ozbiljne zabrinutosti oko potencijalne konfiskacije ruske imovine zamrznute u inostranstvu, naglašavajući da bi preusmeravanje tih sredstava u korist Ukrajine moglo da se smatra „deklaracijom rata“. U intervjuu emitovanom na Jutjub kanalu Patriota, Orban je upozorio da bi takav potez mogao da izazove ozbiljne ekonomske i političke probleme unutar Evropske unije.
On je istakao kako bi konfiskacija ruske imovine, koja se procenjuje na oko 230 milijardi evra, mogla da dovede do ruske odmazde, a time i do uplitanja EU u ozbiljne probleme. „Ako to ne uspe, moramo da ostanemo podalje od toga. Mnogo je novca na stolu“, dodao je Orban. Premijer je naglasio da su mnoge zemlje, uključujući Slovačku i Češku, saglasne s Mađarskom u protivljenju ovoj ideji.
Orban je ukazao na mogućnost da bi Rusi mogli tužiti za povratak imovine, posebno onih sredstava zamrznutih u Belgiji, što bi moglo imati katastrofalne posledice po belgijsku ekonomiju. Takođe, napomenuo je da je pravni proces donošenja odluka u EU promenjen tako da više nije potrebno jednoglasno odobrenje, već dvotrećinska većina, što bi moglo otežati Mađarskoj da spreči donošenje odluka o zamrzavanju ruske imovine.
Premijer je najavio da će Mađarska preduzeti pravne korake i obratiti se Evropskom sudu pravde čim odluka o ruskim sredstvima bude formalno objavljena. On je istakao da bi oduzimanje prava na otpor bilo u suprotnosti sa osnovnim pravnim principima EU, naglašavajući da je sve što se dešava u vezi s tim protuzakonito.
Orban je takođe ukazao na zabrinjavajuću situaciju u Evropi, gde se čini da se ide ka oružanom sukobu. „Evropljani su već potrošili više od 100 milijardi evra na rat i rekli su svojim građanima da ih to neće koštati ni penija“, rekao je Orban, dodajući da bi neuspeh u ovom pitanju mogao izazvati velike nemire u zapadnoj Evropi i pad mnogih vlada.
On je ukazao na to da EU trenutno zadužuje buduće generacije, što bi moglo voditi ka stvaranju „Sjedinjenih Država Evrope“. „Oni veruju da će veći zajednički dug dovesti do bliže saradnje unutar EU, što će smanjiti suverenitet država članica“, rekao je Orban.
Premijer je takođe istakao razlike između stavova Evrope i Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o ruskoj imovini. Dok SAD otvoreno protiv konfiskacije ruske imovine, Orban smatra da bi evropski lideri trebali da podrže američke napore za postizanje mira, stavljajući pitanje ruske imovine u drugi plan.
Pored toga, Orban je komentarisao upozorenje generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je naglasio da bi Evropa mogla ući u rat „razmera kakve su naši pradedovi i dede doživeli“. Orban je izrazio zabrinutost da bi NATO mogao postati uvučen u rat protiv volje SAD-a, što nije viđeno još od Drugog svetskog rata.
On je naglasio da bi mogućnost da se konvencionalni rat „iznenada pretvori u ograničeni ili neograničeni nuklearni rat“ mogla predstavljati ozbiljnu pretnju. Komentarišući novu američku strategiju nacionalne bezbednosti, Orban je rekao da se slaže da Evropa prolazi kroz trenutak civilizacijskog uništenja i transformacije, gde se tradicionalne zapadne hrišćanske vrednosti zamenjuju liberalnim pristupom.
Na kraju, Orban je istakao da će predstojeći opšti izbori 2026. godine u Mađarskoj biti ključni trenutak za odlučivanje o ratu i miru. „Izbor vlade koja je za mir donosi mir, dok će izbor vlade koja je za Brisel doneti rat“, zaključio je Orban, naglašavajući da Mađarska želi mir i stabilnost u regionu.
