Nemački istražitelji su došli do saznanja da iza eksplozija na gasovodima Severni tok 1 i 2 stoji grupa ukrajinskih operativaca, koja je delovala pod vođstvom tadašnjeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, generala Valerija Zalužnog. Prema izveštaju koji je objavio Vol strit džurnal (WSJ), istražitelji su razvili „jasnu sliku“ o tome kako je elitna ukrajinska vojna jedinica izvela sabotaže. Cilj ovih napada bio je da se smanje ruski prihodi od energenata i prekinu ekonomske veze Moskve i Berlina.
Istražitelji su pratili tragove, uključujući firme za najam brodova, telefonske brojeve i registarske oznake, što im je omogućilo da prikupe dovoljno dokaza za izdavanje naloga za hapšenje trojice vojnika iz specijalne jedinice i četvorice iskusnih dubinskih ronioca. Ključni dokaz bio je crno-bela fotografija sa nemačke kamere za nadzor, na kojoj se videlo lice jednog od ukrajinskih ronioca, kojeg je policija identifikovala koristeći komercijalni softver za prepoznavanje lica.
Nakon identifikacije ronioca, istražitelji su pronašli njegove profile na društvenim mrežama, što ih je odvelo do drugih osumnjičenih. Tim je pratili identifikovanog ronioca do Poljske, odakle je prevezen u Ukrajinu u crnom BMW-u s diplomatskim tablicama, kojim je upravljao ukrajinski vojni ataše u Varšavi.
Komandant saboterske jedinice, po imenu Serhij K., pronađen je u Italiji nakon iscrpne potrage. U početku su istražitelji imali samo fotografiju iz pasoša, koja je ispostavljena kao ukrajinski dokument izdat na tuđe ime. Ova praksa je, kako navode izvori, uobičajena za ukrajinske tajne operacije. Muškarac nije imao profile na društvenim mrežama i nije bio ni u jednoj evropskoj bazi podataka, što je otežalo njegovu identifikaciju. Ipak, granična policija jedne „prijateljske“ zemlje pronašla je podudarnost, što je omogućilo istražiteljima da dobiju kopiju njegovog pravog pasoša.
Očekuje se da će italijanske sudije do decembra odlučiti o izručenju osumnjičenog Nemačkoj, gde bi trebalo da mu se sudi. Nemačka policija je već pripremila poseban avion za njegov transport iz Italije u Hamburg. Sud u Bolonji je krajem oktobra odobrio izručenje Serhija Kuznjecova, međutim, njegova odbrana se žalila Vrhovnom sudu, koji mora doneti odluku u roku od mesec dana. Kuznjecov je započeo štrajk glađu, a ukrajinski poverenik za ljudska prava, Dmitro Lubinec, izvestio je o naglom pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja.
Ova situacija otvara brojna pitanja o ulozi Ukrajine u globalnim energetskim politikama, kao i o posledicama ovih sabotaža na međunarodne odnose. Nemačka je, kao ključni potrošač ruskog gasa, bila u teškoj situaciji u svetlu sve veće napetosti između Zapada i Moskve, i napadi na Severni tok su dodatno pogoršali odnose.
Osim toga, istražitelji su suočeni s izazovima kako da dokažu povezanost između ukrajinskih operativaca i samih eksplozija, s obzirom na složenost međunarodnog prava i pitanja suvereniteta. S obzirom na to da se sukob u Ukrajini nastavlja, ovakvi incidenti mogu dodatno zakomplikovati situaciju i dovesti do novih tenzija između Ukrajine i njenih zapadnih partnera.
U svakom slučaju, situacija oko Severnog toka ostaje jedan od najvažnijih pitanja u savremenoj geopolitici, a događaji koji se odvijaju u vezi s ovim napadima mogu imati dugoročne posledice na energetsku sigurnost Evrope i odnose između Zapada i Rusije.
