Kada građani razmišljaju o otpadu, često im je pažnja usmerena na poslednju tačku – kontejner, kamion ili deponiju. Međutim, cilj Srbije je da izgradi moderan sistem upravljanja otpadom koji počinje već u trenutku nastanka otpada, bilo u domaćinstvima ili kroz odluke privrede. Zakon o upravljanju otpadom je osnovni korak ka tom cilju, postavljajući temelje budućeg sistema u Srbiji.
Ovaj zakon ima za cilj smanjenje količine otpada koji završava na deponijama, zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana. Prevencija otpada je najefikasnije rešenje, a idealno bi bilo da otpad uopšte ne nastaje. Ukoliko se otpad stvori, sledeći najbolji korak je njegovo ponovo korišćenje kao resursa. Zakon predviđa jake mere prevencije, posebno u vezi sa otpadom od hrane.
Jedna od značajnih novina je obaveza svih proizvođača otpada da planiraju upravljanje otpadom, evidentiraju ga i kontrolišu način njegovog zbrinjavanja. U novom sistemu će se pratiti put otpada od mesta nastanka do konačnog tretmana. Improvizacija u oblasti otpada može biti skupa, kako finansijski, tako i u smislu poverenja građana i štete po životnu sredinu. Uvođenjem jasnih pravila, omogućava se veća efikasnost u upravljanju otpadom. Svi učesnici će znati svoje obaveze i odgovornosti, a transparentnost će se povećati kroz digitalizaciju dokumenata o kretanju neopasnog otpada.
Građani će moći da predaju otpad pravnim licima uz odgovarajuću dokumentaciju. Zakon je usklađen sa evropskim standardima, uključujući propise koji ograničavaju upotrebu štetnih ftalata u električnoj i elektronskoj opremi, što je važno za zaštitu životne sredine i poziciju srpske privrede na tržištu EU.
Važno je napomenuti da se sistem ne može izgraditi preko noći, pa otpad od tekstila u ovoj fazi nije deo predloga, s obzirom na to da uvođenje tekstila u posebne tokove otpada još uvek nije zaživelo u punom kapacitetu u članicama EU. Cilj je da se implementiraju rešenja koja su izvodljiva.
Zakon takođe uvodi mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe, što smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i jača konkurentnost domaće privrede. Ovaj pristup doprinosi cirkularnoj ekonomiji, smanjuje troškove u industriji i podržava usklađivanje sa EU regulativama. Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima pozitivno utiče na kvalitet vazduha, što je značajno u kontekstu klimatskih politika i trgovinskih pravila.
Analiziraju se lokacije u lokalnim samoupravama koje još uvek nisu obuhvaćene regionalnim centrima za upravljanje otpadom kako bi se postavila mobilna postrojenja za spaljivanje otpada. Ova rešenja su podsticaj za bržu izgradnju domaćeg sistema upravljanja otpadom.
Zakon o upravljanju otpadom je ključni dokument koji je deo šireg plana da se nakon višedecenijske nebrige uvede red u ovu oblast. U narednom periodu, planira se izgradnja modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati prema savremenim standardima. Paralelno se nastavlja sa zatvaranjem i sanacijom nesanitarnih deponija, kao i čišćenjem manjih divljih deponija. Takođe, pokreću se novi projekti za prevenciju nelegalnog odlaganja otpada.
Kroz svaki projekat, Srbija se pomera ka održivijem i zelenijem pristupu upravljanju otpadom. Zakon je poruka da Srbija bira red umesto improvizacije, prevenciju umesto gašenja požara i transparentnost umesto sivih zona. Time se potvrđuje spremnost da se unapredi kvalitet života građana i modernizuje država, ostavljajući budućim generacijama zdraviju životnu sredinu.
