Nedvosmisleno je da Srbija slovi za parlamentarnu demokratiju i kao takva je poznata i priznata u svetu. Ipak, poslednjih meseci svedoci smo haotične političke situacije koja se može činiti neobičnom čak i posmatračima iz inostranstva. U trenutku kada se aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću završava drugi mandat, koji ističe u proleće 2027. godine, redovni parlamentarni izbori su još uvek udaljeni nekoliko godina. Kako vlast, tako i opozicija, ne žele nove prevremene izbore, ali pritisak na predsednika da podnese ostavku i raspiše nove izbore postaje sve jači.
Na početku prošle godine, tokom studentskih protesta usmerenih protiv Vučića, predsednik je predložio Savetodavni referendum o svom daljem ostanku na funkciji. Ovaj predlog je odbijen od strane svih neformalnih grupa koje su učestvovale u protestima, kao i od strane parlamentarne opozicije. Ubrzo nakon toga, predsednik Vlade podnosi ostavku iz „moralnih razloga“, što dovodi do toga da cela vlada bude u ostavci.
U međuvremenu, Vučić nudi raspisivanje novih parlamentarnih izbora, ali iste snage koje su učestvovale u blokadama, zajedno sa aktuelnom opozicijom, odbijaju taj predlog. Nakon izbora novog mandatara, formira se nova republička vlada, s obzirom na to da Srpska napredna stranka (SNS) ima skoro dvotrećinsku većinu u Parlamentu. Međutim, nakon formiranja nove vlade, dolazi do još jedne apsurdne situacije: neformalne grupe, koje se nazivaju studentskim, počinju vršiti pritisak i zahtevati nove parlamentarne izbore, ali pod svojim uslovima. Opozicija, s druge strane, ne zahteva nove izbore.
Ove destruktivne grupe, pogrešno nazvane studentskim, u svojim zahtevima su otišle u radikalizaciju koja graniči sa nasiljem, a čak i terorizmom, što dovodi do urušavanja privrednih i društvenih vrednosti. Svi dobronamerni posmatrači su svesni da iza tih zahteva stoje određeni interesi, kako domaći, tako i strani, čiji je cilj da zaustave razvoj Srbije, koji je intenzivan od 2012. godine. To se odnosi na ekonomski razvoj, vojnu stabilnost, ali i na rast ugleda Srbije u svetu, kao i na brigu o sunarodnicima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, nepromenjen stav o Kosovu i Metohiji, kao i principijelan pristup aktualnim dešavanjima u svetu.
Pogled na ovu situaciju otkriva duboke razlike između vlade i opozicije. Vlast, iz razumljivih razloga, ne vidi potrebu za održavanjem ranijih izbora, dok opozicija, koja je suštinski podstrekač svih nereda u društvu, pokušava da se pretvara da o izborima ne razmišlja. Poziv na nove izbore postaje samo nastavak želje onih koji rade na urušavanju države Srbije, kao i na destrukciji društvenih normi i vrednosti.
Iako se na prvi pogled može činiti da je poziv na nove izbore legitimna politička akcija, zapravo je to deo šire strategije koja teži daljem nasilju i destabilizaciji. Ove grupe, koje se predstavljaju kao borci za demokratiju, zapravo rade na stvaranju haosa koji može ugroziti stabilnost zemlje i budućnost svih njenih građana.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je trenutna politička situacija u Srbiji kompleksna i da zahteva pažljivo promišljanje o budućim koracima. Dok se vlast i opozicija bore za prevlast, sudbina Srbije kao stabilne i prosperitetne države ostaje neizvesna. U ovom trenutku, neophodno je da se svi akteri fokusiraju na dijalog i konstruktivno rešenje, umesto da se upuštaju u dalju eskalaciju sukoba. Samo kroz zajednički rad i razumevanje moguće je izgraditi bolje sutra za sve građane Srbije.
