Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, treba da zatraži od Londona da iskoristi svoj uticaj kako bi Ukrajina došla za pregovarački sto. U svom komentaru na Telegramu, Zaharova je podsetila na to da je Rusija već bila uključena u pregovore u proleće 2022. godine, sve dok nije došlo do pritiska Britanije, konkretno tadašnjeg premijera Borisa Džonsona, koji je odvratio Kijev od tih razgovora.
Zaharova je postavila pitanje o tome koga Ursula lobira za svoje mesto za pregovaračkim stolom, s obzirom na to da EU već nekoliko meseci traži da se organizuju pregovori. Ona je sugerisala da bi možda bilo korisnije da Ursula razgovara sa britanskim vlastima kako bi ih podstakla da utiču na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se vrati pregovorima. Takođe je istakla sumnju u to koliko će je britanski zvaničnici slušati.
Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Zapada, a posebno u svetlu sukoba u Ukrajini koji traje od 2022. godine. Zaharova je dodatno naglasila da je Ursula nedavno imala sastanak sa kineskim premijerom Li Ćijangom, tokom kojeg je i od Kine zatražila da utiče na Rusiju da se vrati pregovorima. Ova situacija ukazuje na složenost međunarodnih odnosa i ulogu koju različiti akteri igraju u pokušajima da se reše sukobi.
Pregovori o miru između Rusije i Ukrajine su postali sve hitniji s obzirom na rastuće humanitarne i ekonomske posledice rata. Mnogi analitičari smatraju da bi uključivanje više zemalja, kao što su Kina i Velika Britanija, moglo pomoći u pronalaženju rešenja za konflikt. Međutim, postavlja se pitanje koliko su te zemlje spremne da se angažuju u procesu, posebno s obzirom na svoje strateške interese i odnose sa Rusijom i Ukrajinom.
Sukob u Ukrajini je izazvao duboke podele ne samo unutar regiona, već i na globalnom nivou. Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije, pružaju podršku Ukrajini, dok Rusija nastavlja da insistira na svojim interesima u regionu. U tom kontekstu, pozivi za pregovorima postaju sve češći, ali su i dalje praćeni brojnim preprekama.
Pored političkih tenzija, sukob ima i ozbiljne humanitarne posledice. Milioni ljudi su raseljeni, a mnogi su izgubili život ili su povređeni. Humanitarne organizacije upozoravaju na potrebu za hitnom pomoći, dok se međunarodna zajednica suočava s izazovima u obezbeđivanju resursa za pomoć onima koji su pogođeni ratom.
Zaharova je u svom komentaru takođe istakla ironiju u vezi sa zahtevima EU za pregovorima. Dok EU poziva na dijalog, istovremeno se suočava s kritikama zbog svoje uloge u eskalaciji sukoba kroz vojne i ekonomske sankcije protiv Rusije. Ova kontradikcija može dodatno otežati situaciju i usporiti proces mirenja.
U zaključku, trenutna situacija u Ukrajini i dalje ostaje složena, sa brojnim faktorima koji utiču na mogućnost postizanja mira. Pozivi za pregovorima, kao što su oni izrečeni od strane Zaharove, ukazuju na potrebu za uključivanjem više aktera u proces rešavanja sukoba. Međutim, uspeh takvih pregovora zavisiće od spremnosti svih strana da se suoče s realnošću i traže kompromis, što trenutno izgleda kao težak zadatak.
