Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je danas Brisel da se otvoreno mešao u unutrašnje stvari Moldavije, povodom juče održanih parlamentarnih izbora u toj zemlji. Zaharova je izjavila da su evropski političari i zvaničnici tokom svojih poseta Kišinjevu uoči izbora vodili kampanju za stranku Akcija i solidarnost, povezujući kontinuiranu finansijsku pomoć Moldaviji sa njenom pobedom. Ona je to označila kao očiglednu finansijsku ucenu moldavskih birača i mešanje u unutrašnje poslove Moldavije od strane Brisela, koji se, kako je navela, pretvara da propoveda demokratiju, dok koristi totalitarne metode.
Zaharova je istakla da su moldavske vlasti, umesto da optužuju Evropsku uniju za mešanje, „cinično optužile Rusiju“ i insinuirale nepostojeću „rusku pretnju“. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Moskve i Zapada, posebno nakon što je Moldavija izrazila želju za bližim vezama sa Evropskom unijom.
Prema rečima Zaharove, rezultati parlamentarnih izbora u Moldaviji su potvrdili dubok raskol u društvu, koji je izazvan destruktivnim kursom trenutnog rukovodstva zemlje. Ona je dodala da je stranka Akcija i solidarnost, iako je osvojila većinu parlamentarnih mesta, zapravo izgubila podršku među domaćim biračima, a do pobede je došla zahvaljujući glasovima moldavske dijaspore koja živi na Zapadu.
Prema informacijama iz Centralne izborne komisije, vladajuća proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS) osvojila je 46 odsto glasova na parlamentarnim izborima, dok je proruski Patriotski blok osvojio 27 odsto. Ovi rezultati pokazuju podeljenost u moldavskom društvu, gde se sukobljavaju proevropske i proruske tendencije.
Prethodni izbori u Moldaviji, koji su se održali u teškom političkom okruženju, bili su obeleženi optužbama za mešanje stranih sila. Dok je Zaharova kritikovala Brisel, mnogi moldavski analitičari smatraju da su izbori bili ključni za budućnost zemlje, koja se bori sa ekonomskim problemima i korupcijom. U poslednjih nekoliko godina, Moldavija je bila pod pritiskom da se odluči između zapadnih i ruskih uticaja, a izbori su još jednom istakli ovu dilemu.
U međuvremenu, lideri stranke Akcija i solidarnost su proglasili pobedu i izrazili nadu da će moći da nastave sa reformama koje su započete tokom njihove prethodne vladavine. Njihov cilj je da učvrste put ka članstvu u Evropskoj uniji i da privuku strane investicije, što je posebno važno za ekonomsku stabilnost zemlje.
Stranka Patriotizam je, s druge strane, naglasila da će nastaviti da se bori za interese moldavskog naroda, naglašavajući potrebu za većom saradnjom sa Rusijom, koja je tradicionalno bila važan partner Moldaviji. Ova podeljenost u ideologiji između proevropskih i proruskih stranaka jasno se odražava i na stavove građana, koji su često podeljeni u vezi sa pitanjem identiteta i budućnosti zemlje.
U narednim danima očekuje se da će dodatne analize i diskusije o rezultatima izbora otkriti više o pravcu u kojem će se Moldavija kretati. Mnogi posmatrači će pratiti kako će nova vlada reagovati na unutrašnje i spoljne izazove, posebno u kontekstu odnosa sa Rusijom i Evropskom unijom.
Dok se politička situacija u Moldaviji i dalje razvija, očigledno je da će međunarodna zajednica i dalje biti zainteresovana za dešavanja u ovoj zemlji, koja se suočava sa brojnim izazovima, ali i mogućnostima za napredak. Izbori su pokazali da su Moldavci spremni da se bore za svoju budućnost, ali ostaje da se vidi kako će se ta borba odvijati u narednim mesecima.
