Ruska portparolka Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je rezoluciju o Srebrenici, nazivajući je „ispolitizovanom i antisrpskom“. Zaharova je navela da će Zapadne države biti odgovorne za štetne posledice ovakvog dokumenta, tvrdeći da je rezolucija namenjena prebacivanju odgovornosti na srpski narod. Ona je takođe istakla da će rezolucija samo pogoršati postojeće razlike i povećati potencijal za sukobe na Balkanu, te je upozorila da je Dejtonski mirovni sporazum pod pretnjom usled donošenja rezolucije pred UN bez konsenzusa Predsedništva BiH.
Zaharova je istakla da su predstavnici zemalja NATO aktivno podržali ovu rezoluciju, uprkos tome što su te zemlje snosile odgovornost za tragične događaje u bivšoj Jugoslaviji, uključujući Srebrenicu. Ona je dodala da su glavni inicijatori antisrpskog poduhvata bili Ruanda i Nemačka, podsećajući na genocid koji je Nemačka izvršila tokom Drugog svetskog rata. Zaharova je takođe pokušala da urazumi autore rezolucije, ali bez uspeha, ističući da će štetne posledice ostati na njihovoj savesti.
Rezoluciju koja je odredila 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici usvojila je Generalna skupština UN sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova. Zaharova je upozorila da će ova rezolucija samo doprineti daljem sukobu na Balkanu i ugroziti Dejtonski mirovni sporazum.
Ova izjava ruske portparolke dolazi u kontekstu već postojećih tenzija između Rusije i Zapada, kao i u okviru šireg pitanja odnosa između različitih etničkih grupa na Balkanu. Rezolucija o Srebrenici je oduvek bila predmet spora i političkih igara, a Zaharovina kritika samo potvrđuje duboke podele koje i dalje postoje u regionu.
Iako ova izjava izaziva kontroverze i različite reakcije, ona svakako budi interesovanje za dalji razvoj situacije na Balkanu i odnose između Rusije i Zapada. Kritike na račun rezolucije o Srebrenici su samo još jedan podsetnik na kompleksnost političkih, istorijskih i etničkih odnosa na ovom prostoru, koji zahtevaju pažljivo razmatranje i sagledavanje sa svih strana.
Napetosti između Rusije i NATO saveza, kao i političkih igara na Balkanu, samo dodatno komplikuju već složenu situaciju na ovoj teritoriji. Neophodno je pažljivo analizirati sve faktore i uticaje u igri kako bi se sprečili dalji sukobi i očuvala mirna koegzistencija različitih etničkih grupa.
Uz ovo, važno je osvrnuti se na kontinuirane napore za pomirenje i izgradnju mira na Balkanu, kako bi se prevazišle prošle traume i izbegli novi konflikti. Rezolucija o Srebrenici svakako je potez u tom pravcu, ali izaziva i kontroverze koje treba pažljivo razmotriti kako bi se izbegle negativne posledice i unapredilo međuetničko pomirenje.
Stoga je potrebno da sve strane uključene u ovu temu ostanu otvorene za dijalog, razumevanje i saradnju, kako bi se prevazišle postojeće podele i izgradili stabilni odnosi zasnovani na poštovanju i međusobnom razumevanju. Samo na taj način možemo izbeći dalje sukobe i izgraditi mirnu budućnost za sve građane Balkana.
