Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je zvaničnike Evropske unije „prevarantima“ nakon odluke Saveta EU da trajno zamrzne rusku imovinu. Ova izjava je usledila nakon što su evropski lideri odlučili da preduzmu daljne mere protiv Rusije u svetlu sukoba u Ukrajini.
Zaharova je u izjavi za TASS, komentarišući ovu odluku, rekla da su zvaničnici EU „šibicari“. Ova oštra retorika dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i EU dodatno pogoršavaju. U vezi sa izjavom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o rastućim troškovima Rusije zbog rata, Zaharova je dodala: „Neka Ursula radi šta želi.“ Ove reči ukazuju na sve veću napetost između Moskve i Brisela.
Zaharova je takođe ukazala na to da statistika pokazuje da su zemlje EU te koje kontinuirano povećavaju svoje troškove, postavljajući pitanje kakve signale Lajen šalje i za šta kažnjava svoje članice. „Šala, naravno. Pustite Ursulu u vrt“, napisala je na svom Telegram kanalu, implicirajući da se njen fokus mora preusmeriti na unutrašnje probleme.
Prema planu Evropske komisije, zamrzavanje imovine bi trebalo da bude prva faza eksproprijacije ruske imovine pod izgovorom šeme „reparacionog kredita“ za Ukrajinu. Ova strategija je izazvala osude iz Moskve, koja je optužila EU za kršenje međunarodnog prava i suvereniteta.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije naglasio da bi konfiskacija ruske imovine, o kojoj se raspravlja u Evropi, predstavljala čin krađe. Njegove reči su odjeknule u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Zapada, koje su se pogoršale nakon invazije na Ukrajinu.
U svetlu ovih događaja, ruski ministar pravde Konstantin Čujčenko izjavio je za TASS da je rukovodstvu zemlje već predstavljen odgovor na moguću zaplenu ruske imovine od strane zapadnih zemalja. Ova izjava sugeriše da Moskva ne planira da sedi skrštenih ruku dok se donose odluke koje smatra nepravednim i nezakonitim.
Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika Putina, naglasio je da Moskva neće ostaviti takve akcije bez odgovora. Ova izjava dodatno ukazuje na to da bi Rusija mogla da preduzme određene mere odgovora na poteze EU, što bi moglo dodatno eskalirati sukobe između dve strane.
U međuvremenu, odnosi između Rusije i Evropske unije ostaju napeti, a odluka o zamrzavanju imovine samo je jedan od mnogih koraka koje EU preduzima kako bi odgovorila na ruske akcije u Ukrajini. Evropska unija se nada da će ovim merama izvršiti pritisak na Moskvu kako bi preispitala svoje vojne operacije i preduzela korake ka diplomaciji.
Iako se očekuje da će ovakve odluke dodatno pogoršati odnose između Rusije i Zapada, analitičari upozoravaju da bi one mogle imati i negativne posledice po ekonomije zemalja članica EU, koje već trpe posledice rata i sankcija.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da sukob između Rusije i Zapada ulazi u novu fazu, a odluke koje se donose na nivou EU biće od ključnog značaja za dalji razvoj situacije. Očekuje se da će i Moskva i Brisel nastaviti sa izjavama i merama koje će dodatno zakomplikovati već složenu geopolitičku situaciju.
