Istraživači su u najnovijoj studiji upozorili na ubrzano globalno zagrevanje, ističući da se ovaj proces odvija brže nego ikada pre, skoro dvostruko od prethodnog tempa. Prema podacima koje je objavio Guardian, stopa globalnog zagrevanja je između 1970. i 2015. godine iznosila manje od 0,2 stepeni Celzijusa po dekadi, dok je u poslednjoj deceniji dostigla oko 0,35 stepeni.
Studija naglašava da je trenutna stopa zagrevanja najviša od kada su naučnici počeli sa sistematskim merenjima temperatura 1880. godine. Stefan Ramstorf, naučnik iz Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu i koautor studije, upozorava da bi, ako se trenutni trend nastavi, mogli preći granicu od 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariskog klimatskog sporazuma već pre 2030. godine.
Ekstremne temperature koje smo svedoci u prethodnim godinama mogu biti pojačane prirodnim fluktuacijama, kao što su solarni ciklusi, vulkanski ispadi i fenomen El Ninjo. To je dovelo do pitanja da li su visoke temperature rezultat globalnog zagrevanja ili samo privremeni izuzeci. Istraživači su koristili metodu smanjenja šuma kako bi filtrirali uticaj ovih faktora iz pet glavnih skupova podataka, otkrivajući ubrzanje globalnog zagrevanja koje se pojavilo 2013. ili 2014. godine.
Klimatolog Zik Hausfater ističe da postoji široko saglasje među naučnicima da je došlo do značajnog ubrzanja zagrevanja u poslednjim godinama. Ipak, Klodi Bolije sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu naglašava da može biti važno da se uzme u obzir da bi ovo ubrzanje moglo biti privremeno. „Kontinuirano praćenje tokom narednih nekoliko godina biće neophodno kako bi se utvrdilo da li identifikovana ubrzana stopa zagrevanja predstavlja trajnu promenu ili prolaznu karakteristiku prirodne varijabilnosti,“ rekla je ona.
Postoji zabrinutost da bi globalno zagrevanje od 1,5 do 2 stepena Celzijusa moglo izazvati gotovo apokaliptične prekretnice koje se odvijaju tokom decenija i vekova. Kako se temperatura povećava, povećavaju se i šanse za katastrofu. Klimatolozi su sigurniji u to da će klimatski poremećaji, kao što su jačanje toplotnih talasa i obilnije kiše, prouzrokovati štetu već u kratkom roku. Svetska meteorološka agencija je potvrdila da su poslednje tri godine bile najtoplije u istoriji merenja.
Stefan Ramstorf zaključuje da brzina daljeg zagrevanja zavisi od brzine kojom ćemo smanjiti globalne emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva do nulte tačke. U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će vlade i društva širom sveta reagovati na ovu krizu i kakve mere će biti preduzete kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Zabrinutost zbog klimatskih promena nikada nije bila veća, a naučnici ne prestaju da upozoravaju na hitnost delovanja. Sa svakim novim izveštajem o klimatskim promenama, postaje sve jasnije da je potrebno hitno delovanje kako bi se sprečili najgori efekti globalnog zagrevanja. U tom smislu, međunarodna saradnja i inovacije u tehnologiji obnovljivih izvora energije postaju ključni faktori u borbi protiv klimatskih promena.
U svetlu ovih saznanja, pojedinci, zajednice i vlade moraju preuzeti odgovornost za svoje delovanje, kako bi obezbedili održivu budućnost za naredne generacije. U tom smislu, svaka akcija, ma koliko mala bila, može imati značajan uticaj na globalni nivo. Klimatska kriza je realnost s kojom se moramo suočiti odmah, pre nego što bude prekasno.
