Disati punim plućima u brojnim gradovima regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, postalo je toksično. Svake zime, situacija se pogoršava, s obzirom na to da zelena tranzicija industrije napreduje presporo, a prelazak gradova na čiste izvore grejanja je skoro neprimetan. U isto vreme, beleži se porast broja vozila na putevima. Akademska zajednica i ekološki aktivisti nude rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha, ali nadležni ih većinom ignoriraju.
Ulice su prazne, dok su bolničke čekaonice pune. Ljudi su sa šalovima preko lica, ne zbog hladnoće, već u pokušaju da se zaštite od smoga. Čist vazduh postaje luksuz, a oni koji to mogu priuštiti koriste prečišćivače vazduha u svojim domovima. Prozori se ne otvaraju, a većina zimskih dana u Sarajevskoj kotlini prolazi u zagađenju. Čak i kada bi trebalo biti sunčano, sunce se skriva iza slojeva magle i smoga.
„PM 2,5 čestice su najopasnije po zdravlje, jer prolaze alveolo-kapilarnu membranu i ulaze direktno u krvotok. One utiču na pluća, ali i na sve organe u telu. Dugotrajna izloženost ovim česticama može povećati rizik od malignih oboljenja, naročito karcinoma pluća“, objašnjava pulmolog Lina Rajan Duranović.
Pre šest godina, naučnici sa Prirodno-matematičkog fakulteta pronašli su rešenje za problem zagađenja vazduha u Sarajevu, ali nadležni to nikada nisu razmatrali. Njihova ideja uključuje veštačku cirkulaciju vazduha kroz zagrevanje tla i donjih slojeva vazduha velikim električnim grejačima, postavljenim na pažljivo odabranim lokacijama.
„Zrak struji pod uticajem deficita vazduha na području gde se zagreva. To je u suštini Sarajevsko polje, odnosno područje aerodroma. Strujanje se uspostavlja kao rezultat razlike u vazdušnim pritiscima, što omogućava provetravanje zagađenog vazduha“, objašnjava Nusret Drešković, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta.
Za problem zagađenja nije samo Sarajevo krivo; slične probleme imaju i Zenica, Tuzla, Kakanj, Visoko, Ugljevik, Gacko i Banja Luka. Glavni izvori zagađenja su saobraćaj, domaćinstva koja se greju na drva i ugalj, kao i industrija, pretežno termoelektrane.
„Tema zagađenja vazduha je zanemarena od strane donosioca odluka na svim nivoima. Sećam se sastanaka o urbanizmu i usvajanju regulacionih planova, gde smo stalno pričali o ozelenjavanju grada i postavljanju biciklističkih koridora“, kaže Tihomir Dakić, predsednik Centra za životnu sredinu.
U vezi sa saobraćajem, zvanični podaci pokazuju da se svake godine broj vozila na putevima BiH povećava za između 50 i 60 hiljada. Sada ih ima oko milion i 300 hiljada, dok broj vozila starijih od 3-4 decenije ne opada.
U svetlu ovih problema, građani traže hitne mere i rešenja koja bi mogla poboljšati kvalitet vazduha. U međuvremenu, borba protiv zagađenja vazduha ostaje izazov koji zahteva zajedničke napore svih sektora društva. Akcioni planovi, efikasnija regulativa i ulaganja u čiste tehnologije su neophodni za oporavak i očuvanje zdravlja stanovnika. Bez pravovremenih i konkretnih akcija, situacija će se samo pogoršavati, a toksični vazduh će nastaviti da predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju svih građana.
