Dve zemlje dominiraju listama 10 najzagađenijih i najčistijih gradova u Evropi. Stanovnici Finske uživaju u jednom od najčistijih vazduha na kontinentu, prema najnovijem izveštaju o kvalitetu vazduha. Ova zemlja ima najviše gradova koji su ispod preporučenih bezbednih nivoa zagađenja vazduha. Međutim, iako se neki gradovi u Finskoj mogu pohvaliti dobrom kvalitetom vazduha, zemlja kao celina nije uspela da ispuni smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za bezbedne nivoe PM2.5 čestica.
Prema izveštaju IQAir o kvalitetu vazduha u svetu za 2025. godinu, samo tri evropske zemlje su bile u okviru ovih smernica o zagađenju vazduha: Estonija, Island i Andora. U Evropi, kvalitet vazduha se pažljivo prati, za razliku od mnogih delova sveta gde ne postoje podaci o kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Izveštaj je analizirao 2303 grada u 43 evropske zemlje, što je 163 grada više nego prethodne godine. Nažalost, 1182 grada je zabeležilo porast u prosečnoj godišnjoj koncentraciji PM2.5 čestica, dok je 886 gradova zabeležilo pad. Samo 104 grada su ispunila bezbedne granice SZO za fine čestice.
Finska prednjači sa 25 gradova ispod preporučene granice, dok Švedska ima 15, a Španija 12. S druge strane, osam zemalja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Srbiju, Tursku, Moldaviju, Rumuniju, Crnu Goru i Poljsku, beleži koncentracije PM2.5 veće od 15 mikrograma po kubnom metru (µg/m³), što ih svrstava među najzagađenije u Evropi.
Turska, koja se suočava sa ozbiljnim problemima zagađenja, ima najveći broj zagađenih gradova u regionu. Uzrok tome su kombinacije velike upotrebe fosilnih goriva, gustog saobraćaja, industrijskih emisija i vremenskih uslova koji zadržavaju zagađenje. Grad Igdir zauzima prvo mesto sa prosečnim nivoom PM2.5 od 64,4 µg/m³. Na drugom mestu je Buca sa 51,5 µg/m³, a na trećem mestu je Novi Pazar u Srbiji sa 34,1 µg/m³.
U Bosni i Hercegovini, Prijedor se nalazi na petom mestu, dok su Goražde, Gračanica i Čačak takođe među najzagađenijim gradovima. Mnogi od ovih gradova imaju zajedničke izvore zagađenja, uključujući termoelektrane na ugalj i loše grejanje domaćinstava, što dodatno pogoršava situaciju.
S druge strane, Finska se može pohvaliti sa polovicom mesta među deset najčistijih gradova. Ostrvo Uto zauzima prvo mesto sa samo 1,3 µg/m³ PM2.5. Muonio je na drugom, a Kitila na trećem mestu. Ostali gradovi sa čistim vazduhom uključuju Ranua i Nivalu. Povoljna geografija, niska gustina naseljenosti, strogi propisi o emisijama i visoka upotreba obnovljivih izvora energije doprinose ovakvom stanju.
Na kraju, važnost zaštite od PM2.5 čestica nije zanemarljiva. Ove čestice su dovoljno male da uđu duboko u pluća i krvotok i povezane su sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti disajnih puteva i kardiovaskularne bolesti. Stanovnicima područja sa visokim zagađenjem savetuje se da prate nivoe zagađenja putem aplikacija kao što su IQAir i AirVisual. Kada zagađenje poraste, preporučuje se ostanak u zatvorenom prostoru, zatvorivši vrata i prozore.
Ukoliko je neophodno izlaziti napolje, preporučuje se nošenje maske KN95 koja može filtrirati sitne čestice. Takođe, pravilno podešavanje sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju može pomoći u smanjenju izloženosti zagađenju. Uz to, prečišćivači vazduha mogu biti efikasni u uklanjanju čestica i gasova iz unutrašnjeg prostora.
