Evropska komisija je upozorila zemlje članice Evropske unije da bi mogle da se suoče sa godišnjim troškovima kamata koji bi mogli dostići čak 5,6 milijardi evra ako ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra namenjenom Ukrajini. Ova sredstva bi bila obezbeđena iz zamrznute ruske imovine, prema internom dokumentu Komisije koji je u posedu Fajnenšel tajmsa (FT).
U dokumentu se navodi da bi neusvajanje plana značilo da bi EU morala da obezbedi sredstva kroz zajedničko zaduživanje ili direktne grantove, što bi dodatno opteretilo nacionalne budžete. Prema procenama Komisije, ako bi se sredstva pribavila zaduživanjem, godišnji trošak kamata dostigao bi 5,6 milijardi evra. Francuska bi plaćala gotovo milijardu, Italija 675 miliona, dok bi Belgija godišnje iznosila oko 200 miliona evra.
Komisija upozorava da bi takvo zaduživanje moglo imati „posredne posledice na tržište“ i da bi moglo povećati kamatne stope na druga evropska zaduženja. U dokumentu su predviđeni mehanizmi za ublažavanje belgijskih zabrinutosti, uključujući finansijske garancije članica koje bi kasnije preuzeo budžet EU, kao i pravnu strukturu koja bi omogućila da ruska sredstva ostanu zamrznuta duže od trenutnih šest meseci, koliko traje svako obnavljanje sankcija.
Međutim, Belgija strahuje da bi u slučaju da neka članica uloži veto na produženje sankcija, Rusija mogla da povrati sredstva i zahteva od EU da pokrije puni iznos zajma. Ove zabrinutosti dodatno komplikuju situaciju, jer se očekuje da članice EU donesu važnu odluku o ovom pitanju.
Prethodne nedelje, briselski portal Euraktiv izvestio je da Evropska komisija razmatra mogućnost zatvaranja velikog budžetskog deficita Ukrajine sredstvima prikupljenim zajedničkim zaduživanjem Evropske unije i bilateralnim donacijama država članica. Ove dve opcije biće predstavljene u dokumentu pod nazivom „Dokument o mogućnostima“, koji će u narednim nedeljama biti dostavljen državama članicama.
Predloženo zajedničko zaduživanje ne bi bilo pokriveno dugoročnim budžetom EU, jer u njemu nema dovoljno prostora za nove garancije. Ovaj plan se smatra dopunom takozvanoj opciji „reparacionog zajma“. Prema tom predlogu, za podršku Ukrajini koristilo bi se oko 140 milijardi evra zamrznutih ruskih državnih sredstava koja se nalaze u Jurokliru.
Izvori navode da je reparacioni zajam i dalje najpoželjnija opcija Evropske komisije, uprkos protivljenju Belgije, koja je odbila da podrži plan na samitu lidera EU održanom u oktobru. Ova situacija ukazuje na kompleksnost i izazove sa kojima se EU suočava u pokušaju da obezbedi finansijsku pomoć Ukrajini, dok istovremeno pokušava da izbegne dodatne ekonomske posledice za svoje članice.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će se diskusije o ovom pitanju nastaviti, a države članice će morati da pronađu zajednički jezik kako bi se izbegle potencijalne finansijske krize. S obzirom na trenutne izazove, uključujući geopolitičke tenzije i ekonomske pritiske, budućnost ovog plana ostaje neizvesna. Očekuje se da će se EU suočiti sa dodatnim pritiscima dok nastavlja da razmatra najbolji način da pruži podršku Ukrajini bez ugrožavanja svojih unutrašnjih finansijskih struktura.
