Nakon američkih napada na Iran, situacija na Bliskom Istoku postala je još napetija, a neki izvori tvrde da je nekoliko zemalja spremno da preda svoje nuklearno oružje Teheranu. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, objavio je na svom Telegram kanalu da su određene države spremne da direktno snabdeju Iran nuklearnim naoružanjem. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između SAD-a i Irana na najvišem nivou, nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele napade na važna iranska nuklearna postrojenja.
Medvedev je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa, rekavši da je on trebao da bude mirotvorac, ali je umesto toga započeo novi rat. Prema njegovim rečima, većina zemalja u svetu protivi se američkim i izraelskim akcijama u regionu. Medvedev je dodao da Tramp nikada neće dobiti Nobelovu nagradu za mir, uprkos tome što je bio nominovan. Ove izjave ukazuju na rastući otpor prema američkoj spoljnoj politici, koja se često doživljava kao agresivna i destruktivna.
U međuvremenu, nakon napada na Iran, Medvedev je izrazio uverenje da će Iran nastaviti sa svojim nuklearnim programom. On je naglasio da ključna infrastruktura iranskog nuklearnog ciklusa nije ozbiljno oštećena tokom napada. Prema njegovim rečima, obogaćivanje nuklearnih materijala i proizvodnja nuklearnog oružja će se nastaviti bez obzira na američke napade. Ova situacija može dovesti do dodatne eskalacije sukoba i potencijalno izazvati kopnenu intervenciju Sjedinjenih Američkih Država.
Američki predsednik Donald Tramp je ranije izjavio da su SAD gađale tri iranska postrojenja za obogaćenje uranijuma, uključujući Fordo, Natanz i Esfahan, tvrdeći da su sva tri objekta potpuno uništena i da je postignut „spektakularni vojni uspeh“. Ove tvrdnje izazvale su sumnje u iranskim zvaničnicima, koji su naveli da američki napadi nisu postigli svoj cilj i da su iranski nuklearni programi i dalje sigurni.
Osim toga, situacija na terenu dodatno se komplikuje. Mnogi Hrvati koji su se našli na Bliskom Istoku čekaju evakuaciju, a neki su se sklonili u skloništa zbog straha od eskalacije sukoba. Ova situacija ukazuje na to da su civili u regionu često najviše pogođeni sukobima koji se odvijaju između država.
Pojavljuju se i glasovi koji pozivaju na ponovno otvaranje pregovaračkog stola. Tokom ovih napetih trenutaka, neki politički lideri, kao što je Keir Starmer, lider britanske Laburističke partije, apelovali su na Iran da se vrati pregovorima kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su tenzije između SAD-a i Irana na ivici eskalacije, a međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju. Dok se neki pripremaju da podrže Iran, drugi traže načine da smire situaciju i vrate sve strane za pregovarački sto. U ovom haotičnom okruženju, budućnost Bliskog Istoka ostaje neizvesna, a posledice trenutnih događaja mogle bi biti dalekosežne za ceo svet.
U zaključku, situacija u Iranu i na Bliskom Istoku zahteva hitnu pažnju i delovanje međunarodne zajednice. Potrebni su konstruktivni dijalozi i strategije kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i osiguralo mirno rešenje. U suprotnom, svet bi se mogao suočiti sa još većim krizama koje će dodatno destabilizovati već napetu regiju.
